O evropskim standardima rudari teško mogu i sanjati. O njima se priča samo kada se desi tragedija ili štrajk, a njihov rad nam svaki dan omogućava lakši život. Šta mi znamo o njihovom?

Supruga Emira na isti način, već 8 godina, ispraća Muhameda na posao.

Život na dubini od 300 metara nije lak. Svaki silazak u jamu je novi strah. Vijest da je Muhamed sa 40 kolega odbio izaći iz jame Bila porodicu je dodatno uzdrmala.

“Neka sumnja, neki strah, pogotovo ako se ne javi, ako zakasni. Uvijek čekam da izađe da se javi“, rekla je Emira Purić, supruga rudara.

Težak posao nije problem, radit se mora – kaže Muhamed. Ali oprema je stara i po 30 godina, jama nesigurna, metanska – bomba koja svaki čas može eksplodirati.

“Rudari žive s hljebom od sedam kora. Crn je to hljeb. Neko kaže da je lako nama rudarima, ali samo probajte ući. Sad kad je direktor ušao na pregovore kod nas, samo dva puta je ušao u jamu za vrijeme svog mandata i psovao je onog ko je rekao da je tona uglja skupa“, kazao je Muhamed Purić, rudar u jami.

Svoj hljeb sa sedam kora danas je zaradilo i 60 rudara prve smjene jame Bila. Iako rade u teškim uslovima, s osmijehom izlaze iz jame. Sretni, jer se vraćaju svojim porodicama.

Alija Isaković nije dočekala muža iz jame Raspotočje prošle godine. Prilikom urušavanja tunela u jami, stradalo je pet rudara. Jedan od njih bio je i njen muž Fejzo.

“Teško je. Svaki dan čekaš da se pomoli. Onda muško u kući, desna ruku, sve je sad na meni i na mojoj kćerci Medini. Same smo i mi moramo ići dalje“, govori Alija Bašić, supruga poginulog rudara u jami Raspotočje.

Kad se nesreća desi kasno je, kaže Alija.

Rudari moraju imati bolje uslove za rad i veću sigurnost, koja se svaki put nakon neke nesreće obeća, ali nikad i ispuni.