Ustavni sud Bosne i Hercegovine donio je odluku da mjera ograničenja kretanja i nošenja maski tokom pandemije korona virusa predstavlja kršenje osnovnih ljudskih prava i sloboda. Šta ova odluka znači u praksi, kako je tumače građani, a kako pravnici?

Većina je i danas s maskama na licu. Nekima je u ruci, nekima ispod brade, nekima u objašnjenju neustavnosti.

Banjaluka:

“(Nosite li maske?) Ne nosimo. (Zašto?) Pa, zato što nisu ustavne. Nije zakonski predviđeno da se moraju nositi. To je kršenje Ustava. Krizni štab je u suštini neustavan”.

“(Nose se maske?) Nose. (Ispod brade ili kako treba?) Kako treba”.

“Treba svi da nose masku”.

“(Nosiš li masku?) Ne. Skinem nekad jer dosadi, nosim konstantno na poslu, radim u zdravstvu, ali uglavnom nosim”.

Sarajevo:

“Mislim da nije kršenje ljudskih prava, maska se mora nositi. Vidite da je virus u zraku, ljudi pomriješe”.

“Mislim da treba nositi masku”.

“Nošenje maske… da budemo svi isti? Ja je zbog toga nosim, da se ne bih razlikovao od drugih, a u koronu ne vjerujem”.

“Ne slažem se sa tim, zdravstveni razlozi su preči od slobode”.

“Meni jako dobro dođe maska, socijalna distanca, ogorčeni sam što nemamo PCR test za ulazak u BiH. Ja ne mislim da su mi ugrožena ljudska prava zato što ovo nosim, ja mislim da mi je maska da se čuvam”.

Mostar:

“Vani ne treba nositi, to je suludo, ali u zatvorenom treba. Bilo kakva sloboda sada, to se sve treba isključiti… Trebamo se paziti, trebamo nositi maske kako bi što prije izašli iz ovog problema”.

“Ja ne nosim. Izađem vani sam šetam… ja da masku stavim – ne ide. U redu u zatvorenim prostorijama, i nekako, ali vani… Hoda žena sama ulicom i stavila masku… ne razumijem”.

“Mislim da bi se trebalo i na otvorenom nositi jer izgleda taj neki novi soj virusa, vjerovatno se prenosi i zrakom. Ja se bojim za sebe, a bojim se i za vas. Sebe štitim, a ujedno i vas štitim”.

U Pregledu relevantne prakse Evropskog suda za ljudska prava, navedeno je: “Svako ko se zakonito nalazi na teritoriji jedne države ima, na toj teritoriji, pravo na slobodu kretanja i slobodu izbora boravišta”. Nikakva ograničenja ne mogu se postaviti u odnosu na vršenje ovih prava sem onih koja su u skladu sa zakonom i koja su neophodna u demokratskom društvu u interesu državne ili javne bezbjednosti, radi očuvanja javnog poretka, za sprječavanje kriminala, za zaštitu zdravlja ili morala ili radi zaštite prava i sloboda drugih.

Opširnije u prilogu Ivane Erić.

Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad