Nakon odluke Evropskog suda za ljudska prava I odluke slovenačkog parlamenta o obeštećenju, štediše ljubljanske banke i njihovi nasljednici moći će na jesen podnijeti molbe za povrat štednje. Štediše nezadovoljne odugovlačenjem i uslovima izašle su na ulice Sarajeva.

Prve isplate mogle bi biti početkom naredne godine. Slovenci očekuju da će za isplatu potraživanja biti potrebno 385 miliona eura koji će biti osigurani iz budžeta. U Hrvatskoj povrat duga od 136 miliona eura čeka 130 hiljada štediša, dok u Bosni I Hercegovini 165 hiljada štediša očekuje isplatu 121 miliona eura.

Iako je najavljeno da bi prva obeštećenja štediša trebala početi 2016. godine, štediše kažu da niko od njih nije siguran da će naplatiti svoju štednju.

U zakonu se Slovenija poziva na memorandum potpisan između Vijeća ministara i slovenačke strane kojeg nema. Podaci o njihovoj štednji se izvode sa njihovih privatizacijskih računa, Agencija za privatizaciju FBIH, Ministarstvo finansija i trezora BiH i niko ne zna šta je poslato.

Ovi podaci će se koristiti da se odredi visina štednje i prava. Štediše kojim bude odbijen zahtjev za verifikaciju ne mogu u Sloveniji voditi parnični postupak i dokazivati da im je nanijeta šteta.

Zakon daje za pravo drugim osobama da naplate štednju, a da li zato imaju osnova utvrđuje Fond za nasljedstvo koji je ne konsultuje štediše.

Traže da Vlada FBIH odredi tačno visinu štednje i nivo iskorištenosti, ali se Vlada oglušila na taj zahtjev i ipak poslala podatke štediša.

Nezadovoljni su i činjenicom da nikad od sudova u BiH, nisu dobili nijednu odluku koja ide u korist štediša, već uglavnom u korist druge strane, zato su da predaju krivičnu prijavu tužilaštvu.