Sa svojom imovinom godinama ne raspolažu štediše Ljubljanske banke. Iako se nalazi na čelu Vijeća Evrope, štediše tvrde da se država ne bori za njihova prava. Komitet ministara vijeća Evrope će 22. septembra razmatrati izvršenje presude Evropskog suda u Strazburu u slučaju Ališić i drugi.
Protesni skup štediša – prvo pred sjedištem Ureda Vijeća Europe, nakon toga pred zgradom Tužiteljstva BiH u Sarajevu. Još jedan pokušaj da se skrene pažnja javnosti, prije svega domaćih zvaničnika na pravo koje je ovim ljudima oduzeto – pravo na vlastiti novac
“Ja sam počeo da štedim u Ljubljanskoj banci kao srednjoškolac, a sad sam dedo i nisam siguran da će moji unuci uspjeti naplatiti štednju koju sam ja od svojih usta odvajao“, rekao je Rasim Saltaga.
“I sad još ako ne dobijemo na zadnjem koraku koji smo poduzeli biće to definitivno propast, pokradeni smo sa svih strana“, kazala je Fatima Škaljić.
Prema Zakonu kojeg je Slovenija dostavila Uredu za izvršenje presuda Vijeća Evrope. i dalje se osporava pravo na potraživanje štedišama iz Federacije čija je devizna štednja pretvorena u privatizacijske certifikate iako je to u međuvremenu poništeno, sve na bazi podataka koji su stigli iz BIH
“1997. godine je Federacija rekla da štediše koje imaju prebivalište u Federaciji da se njihova potraživanja od banke pretvaraju u privatizacijsko pravo, odnosno da mogu da certifikatima sudjeluju kupovini državne imovine. No odluka je poništena odlukom Ustavnog suda 8. januara 2001 godine. Evropski sud je rekao da štediše koji su potrošili certifikat do 8. janura ne mogu potraživati, a Slovenija je rekla svima oni kojima je štednja pretvorena u privatizacijsko pravo ja im ne dam I takve podatke im pošalju vlasti BiH“, rekla je Amila Omersoftić.
Ukoliko izvršenje presude prođe, 6.476 štediša ostaće bez 50 miliona eura.
Tužilaštvu BiH Udruženje je dostavilo krivičnu prijavu protiv nekoliko odgovornih osoba. Takođe se od Tužilaštva očekuje da prije 22. septembra od Tužilaštva Slovenije zatraži da se stavi zabrana raspolaganja podacima štediša koji su ustupljeni Sloveniji.
U Udruženju upozoravaju na još jednu spornu odredba po kojoj je Slovenija pravo na naplatu štednje dala trećim licima bez odobrenja štediša.
“U RS devizna štednja nije bila pretvarana u privatizacijke vaučare i onda se pojavi plejeda nekakvih firmi, pravnih lica iz Slovenije I jadni ljudi naivni potpišu I sada Slovenija kaže – neću provjerovati ugovore, notarske popise. Davaću onome ko se pojavi i tako jadni ljudi gube novac za koji ne znaju ni koliko ga ima.”
Glavnica dugova Ljubljanske banke s 1991. godinom iznosi oko 250 miliona eura. No svejedno bh. vlasti nisu regirale nakon što je prezentiran akcion plan slovenačke vlade, koji je u junu usvojen kroz Zakon o obešećenju.Štaviše iako BIH predsjedava komitetom ni jednom nakon presude u predmetu Ališić i drugi, mjere slovenke vlade nisu dovedene u pitanje.
U međuvremenu 15 posto članova Udruženja umrlo je čekajući svoj novac.
