Držaljani BiH i dalje traže azil u EU

[caption id="attachment_16202" align="alignnone" width="750"]

Diskusija je obuhvatila saznanja sa prethodnih sastanaka održanih u okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja, kao i na osnovu niza terenskih posjeta, posebno u vezi sa preostalim ciljevima, koje su bile organizovane u posljednjih nekoliko mjeseci uz učešće eksperata država članica.

Preostali ciljevi uključivali su zatvaranje neautorizovanih graničnih prelaza sa Crnom Gorom, uspostavljanje Agencije za prevenciju korupcije i koordinaciju borbe protiv korupcije, uspostavljanje efikasnog policijskog sistema za razmjenu podataka, koji bi bio dostupan i tužilaštvima u BiH, i otvaranje Stalnog azilantskog centra u Trnovu, navodi se u zajedničkom saopćenju EU i Ministarstva bezbjednosti BiH.

Evropska komisija primila je k znanju da sigurnost dokumenata u BiH može biti smatrana usklađenom sa EU/ICAO standardima i potpuno provedena, iako je određena nesigurnost bila prisutna zbog zastoja u izdavanju jedinstvenih matičnih brojeva. BiH je zamijenila sve stare pasoše novim biometrijskim dokumenatima druge generacije, a u oktobru ove godine je među prvim zamljama u Evropi počela izdavati biometrijske pasoše treće generacije.

Na jučerašnjem sastanku, među najvažnijim istaknuti su otvaranje Stalnog azilantskog centra u Trnovu i priprema novog Zakona o azilu BiH koji će u potpunosti biti usklađen sa Pravnom tekovinom EU i najboljim relevantnim međunarodnim i evropskim praksama.

U području migracija, Nacrt zakona o strancima je u radu i konačna verzija treba da bude završena do kraja godine. Nadgledanje granica treba biti dodatno unaprijeđeno, a kapaciteti za graničnu kontrolu pojačani. Konstatovano je da je otvaranje zajedničkog centra za policijsku saradnju u Trebinju bio dobar korak za jačanje prekogranične saradnje, te da on treba što prije biti operativan.

Organizovani kriminal i terorizam najveći problem

Borba protiv organizovanog kriminala i terorizma ostaje od suštinskog značaja, zbog čega su neophodna dodatna unapređenja, naročito u provođenju strategije borbe protiv organizovanog kriminala i suprotstavljanja nasilnom ekstremizmu i radikalizaciji.

Trgovina ljudima i dalje ostaje specifičan kritičan element bezbjednosne politike, koji zahtijeva dalje unapređenje u oblasti zakonodavnih amandmana, te zaštite i identifikacije žrtava. Finansijski kriminal i sistem borbe protiv pranja novca takođe treba dodatna unapređenja, a još treba usvojiti izmjene krivičnih zakona.

Evropska komisija je konstatovala napredak u oblasti različitih reformi i strateških napora u oblasti ljudskih prava. Ipak, diskriminacija i zaštita manjina još su kritične tačke, od neophodnog provođenja odluke Evropskog suda za ljudska prava u slučaju "Sejdić i Finci", do uspostavljanja sveobuhvatnog okvira za borbu protiv diskriminacije. Inkluzija ranjivih grupa, naročito romske populacije, te integracija povratnika, predstavljaju dva kompleksna izazova za koje su i dalje neophodna dodatna sredstva i stalna posvećenost.

Predstavnici EU postavili su pitanje broja neosnovanih zahtjeva za azil koje i dalje podnose državljani BiH u nekoliko zemalja članica EU i zemljama povezanim sa Šengenom. Od početka 2014. godine podaci pokazuju povećanje broja podnesenih zahtjeva za azil državljana BiH u članicama EU i zemljama povezanim sa Šengengom, što je 85 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Da bi bilo riješeno ovo pitanje, kratkoročne i dugoročne mjere za borbu protiv ovog negativnog fenomena treba da provedu institucije BiH, sistematično i pravilnom alokacijom sredstava.

Tim EU podsjetio je da je Mehanizam suspenzije viznog režima stupio na snagu u januaru ove godine. Na osnovu toga, zemlje članice EU mogu zahtijevati od Evropske komisije da u hitnoj situaciji i kao posljednju mjeru razmotri mogućnost privremene suspenzije bezviznog režima za državljane trećih zemalja.