Ukoliko Parlament FBiH usvoji Nacrt zakona o izmjenama i dopunama Zakona o zaštiti od nasilja u porodici FBiH kojim se predviđa da Sigurne kuće dobiju status ustanove, one bi uskoro mogle biti zatvorene, a žrtve bi završile na ulici ili još gore "u kandžama" nasilnika od kojih su i pobjegle.
Skoro polovina ili 47 posto žena u BiH tokom života barem jednom su bile izložene nekoj vrsti nasilja podaci su Agencije za ravnopravnost spolova BiH. U Novom danu o ovoj temi govorile su Enisa Mešić, psihologinja i stručna saradnica u Sigurnoj kući i Lejla Brčić, predstavnica Naše stranke.
pročitajte još
Usvajanjem Zakona o zaštiti od nasilja u porodici FBiH stvoreni su uslovi za sistemsku borbu protiv rodno zasnovanog nasilja. Zakon je u Članu 35. predvidio i uslove za finansiranje Sigurnih kuća za privremeni smještaj žrtava nasilja.
Međutim, za mnoge je sporan upravo Član 35.
“Stvar je u tome da ako se usvoji ovaj član Sigurne kuće neće imati finansiranje kakvo su imale do sad. Znači devet Sigurnih kuća, koliko ih ima u BiH, osnovale su nevladine organizacije i one će ostati bez izvora finansiranja. Imate jednu razvijenu infrastrukturu, logistiku, stručni kadar, ljude koji su 20 godina razvijali sistem podrške za žrtve i sada to sve treba napustiti. Žrtve će ovim biti prepuštene na milost i nemilost nasilnicima”, smatra Mešić.
Ovo je problem koji treba se posmatrati višedimenzionalno, ističe Brčić.
“Ukoliko se usvoji ovaj propis to će značiti da će se Sigurne kuće morati preregistovati vladinom sektoru. To sigurno ne može biti u interesu Sigurnih kuća i njihovih korisnika jer će to značiti birokraciju, administrativno uslužavanje…”.
Predstavnica Naše stranke dodala je da Federacija BiH od usvajanja Zakona pa do danas nikada nije ispunila zakonsku obavezu sufinansiranja Sigurnih kuća u iznosu od 70 posto.
“Federacija nije dala niti dinara”, navela je ona.
Brčić je podsjetila da je ograničena uloga Centara za socijalni rad.
“Centri nisu zamišljeni u smislu finansiranja. To se vrši preko federalnog budžeta. Istraživanje OSCE-a su pokazalo da niti policija niti centri nisu dovoljno kapacitirani za rad sa žrtvama nasilja”.
Problem finansiranja Sigurnih kuća nije političko pitanje, nego je ono, kako kaže Mešić, pitanje osnovnih ljudskih prava i spašavanja žrtava.
“Naša stranka radi na amandmanima s kojima bi se trebale prevazići razlike i sigurna sam da ćemo doprijeti do zastupnika”, dodala je Brčić.
Nasilje nad ženama je izuzetno rasprostranjeno ne samo u BiH, nego i u Evropi.
“Svaka treća žena u Evropi je pretrpjela neki oblik nasilja. Devet od 10 žrtava je bilo izloženo porodičnom nasilju. Bez obzira na dobnu, socijalnu ili drugu kategoriju žene nisu pošteđene nasilja. Žene u Sigurnim kućama najčešće su žrtve fizičkog nasilje”, otkrila je psihologinja.
Nema velikog broja prijava psihološkog nasilja u BiH, a najčešće žrtve ovog oblika nasilja su muškarci, podvlači Mešić.
N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mreža Twitter | Facebook.
