Osnivači Feral tribune-a Predrag Lucić i Boris Dežulović ocjenili su, gostujući na N1, da države regiona žive privid demokratije, da je stanje u medijima veoma loše, a da je projekat "Beograd na vodi" - katastrofa na više nivoa. Komentarišući migrantsku krizu, rekli su da je Evropi stigla naplata.

U intervjuu za TV N1, Lucić i Dežulović govorili su da li se o premijeru Srbije Aleksandru Vučiću može suditi u kontekstu njegove politike iz devedesetih, gde je danas kritička misao u medijima i da li je došlo vreme da se ljudi u državama bivše Jugoslavije moraju glasno opredeljivati da li su antifašisti.

Osvrćući se na premijera Srbije i njegovo ograđivanje od politike koju je vodio devedesetih, Boris Dežulović ocjenjuje da je do te promjene došlo prebrzo i da tu ima nečeg neiskrenog.

“Pitanje je koji je Vučić pravi od ta dva, ko se tu od koga ogradio, da bismo uopšte znali baratati sa činjenicom Aleksandra Vučića… Stoji ona da se samo budala ne mijenja, i pohvalno je kad se ljudi promjene… Ovo je bilo preblizu…To nije bilo prije 40 godina, pamtim ja Aleksandra Vučića sa sigurnom kućom za Ratka Mladića, sa bulevarima Ratka Mladića… I onda preko noći imaš promjenu – jasno je da promjena nije plod odlaska u manastir i kontemplacije tri godine, nego je to nešto vrlo pragmatično, dakle – neiskreno“, kaže Dežulović.

Kako je naveo, to otvara pitanje da li je pravi Aleksandar Vučić onaj čuvar kuće Ratka Mladića ili ovaj evropski, demokratski Aleksandar Vučić. “Jer ukoliko nije, a nije pravi, onda je pitanje šta će biti sutra – da li opet možemo očekivati otvaranje sigurnih kuća za ratne zloičince, mafijaše.. I Rusi ili Amerika, na koju stranu”, dodaje Dežulović.

To nisu političke figure koje možeš držati za riječ, svaki izbor takve političke figure je nesigurna politička opcija, vrlo nesigurna historijska opcija, podvlači. Pohvalno je da se mijenjaju, ali onda nek pišu knjige, nek osnivaju nevladine organizacije i pomažu ljudima, ali im ne bih vjerovao u politici, politika nije humanitarna aktivnost, dodaje.

“I nemojmo onom iz devedesetih tepati da je to bila politika… Ako oni to nazivaju politikom mislim da bi neki drugi trebalo da im kažu da to nije bila politika, već zločin“, dodao je Lucić.

“Beograd na vodi – katastrofa na svakom nivou”

Upitani da prokomentarišu projekat “Beograd na vodi”, gosti N1 su saglasni u ocjeni da je to – katastrofa.

“Iskoristili smo priliku da na prvoj liniji Waterfronta otpjevamo pjesme o onome ko je bacio grad niz rijeku i onome ko će, kao šeička sponzoruša, ostaviti Beograd na luku i vodi“, rekao je Lucić.

Dežulović dodaje da je projekat na više nivoa katastrofa.

“Krajnje sumnjiv investicijski projekat, od tri – četiri milijarde, vidjeli smo doći će do 3 some evra ta cijela fantastična investicija“, kaže Dežulović dodajući i da je u pitanju “katastrofa” i na urbanističko-arhitektonsko-estetskom nivou.

“Ne postoji nijedna ravan na kojoj je taj projekat dobar, osim za neke ljude koji će se, kako bi u Srbiji rekli, ugraditi na to“, naveo je.

Imamo mi u Hrvatskoj, pa i u BiH, neke slične, fanstastične luksuzne ideje, u BiH domove za arapske bogataše – a onda se to prikaže kao investicijski zamah, kaže.

“Ne zna se šta je gore – da to za 20 godina ostane kao Prokop – da ostane jedna široka ledina, polubetonirana, ili je gore da se to zaista realizuje da niknu ti tornjevi, te budalaštine, ti šoping molovi… Možda je ipak bolje da prevare, skupe lovu u džep i odu, i ostave obalu Save“.

Lucić dodaje da se opet ponavlja mantra o investicijama: “I vidi se da su ove države spremne investirati u investitore – na kraju im služe da preperu neke novce… Investitori ne potroše tu onoliko koliko država uloži u njih na ovaj ili onaj način”.

Lucić: Ovo je privid, surogat demokratije

Komentarišući stanje u državama regiona, i na pitanje da li je ovo sada demokratija koju smo tražili, Lucić kaže da je to privid, odnosno surogat demokratije.

“Ovaj u Srbiji raspisao izbore, otvoreno navijački se postavio, predsjednik – što govori o fer pleju, ali i o koeficijentu inteligencije… Osjetila je vladajuća većina da može još više dobiti na vanrednim izborima… Bilo bi fino da ih birači iznenade – uvijek kad se neko tako bahati, bilo bi dobro da odgovor u kutijama bude onako malo – da se obeznane… A u Hrvatskoj, jedino što bi bilo normalno bilo bi raspisati nove izbore“, kaže Lucić.

On odbacuje priče o tome da bi to koštalo mnogo. “Mislim da je ova blokada i potpuna paraliza sistema, koja traje mjesecima, da je napravila puno veću štetu”, kaže Lucić. To ne znači, kako dodaje, da bi izbori nešto promenili. “Ali, dogodila se jedna situacija gde je izmanipulisana volja birača… Izmanupulisana je ovako kako su se sporazumeli MOST, HDZ i Bandić Milan 365”, dodaje.

NE fašizmu

Govoreći o jačanju fašizma, Lucić kaže da, nažalost, ne živimo u postideološkim društvima. Problem su ideologije novca, krvi, tla, nacije i vjere koje su danas izuzetno jake i dominantne i u ime kojih se i danas događaju zločini, na kraju krajeva, kaže.

Dežulović dodaje da je vreme došlo da danas treba reći NE fašizmu. Nije samo u nas, ima i zemalja gdje je gora situacija sa neonacistima i neofašistima, to je globalna stvar, kojom bi se morala baviti Evropa u budućnosti.

O izbeglicama: Evropi stigli na naplatu historijski računi

Evropi su došli na naplatu istorijski računi, rekao je Dežulović, govoreći o aktuelnoj migrantskoj krizi.

“Evropa se 500 godina bogati i živi na resursima drugih kontinenata – pre svega Afrike i Azije… Nakon 500 godina su ti ljudi došli za svojim – za svojim robovima, naftom, zlatom, svojim artefaktima, došli su sad i oni… I Evropa je sada iznenađena – zašto su došli? Zato što je bogata, jer je pljačkala 500 godina“, kaže.

Lucić dodaje da nije potrebno da govorimo o 500 godina, već samo o poslednjih pet.

“Uz SAD je i Evropa učestvovala u buđenju kojekakvih proljeća, pa vidimo čime je to rezultiralo… Ako zametnete rat u tim zemljama, a vidimo u rijetkim snimcima koji dolaze, vidimo sada na šta to liči… Prošli smo rat, imamo neka iskustva koja bi trebalo da nam posluže da se solidarišemo s tim ljudima, da ne postavljamo idiotska pitanja – ko njih šalje sa novcima da islamizuju Evropu“, navodi.

Pokrenuli smo ratove zbog kojih dolaze ovde, ističe Dežulović.

“Ne sviđaju nam se arapski kvartovi u velikim gradovima – a da li smo se pitali da li su se njima sviđali francuski restorani u Bejrutu, ili klasicističke zgrade u Kairu… Promenili smo i mi njihove živote, sad je red došao na nas“, dodaje.

Lucić ocjenjuje da je Evropa u civilizacijskom problemu, i ističe da su ideje solidarnosti i nepostojanja granica bile osnova EU, a da sada “parcijalizujemo” i pravimo neke granice u Siriji i Iraku.

“Pa se priča da Sirija ne može opstati.. To će nam se vratiti o glavu, neće opstati ni EU, krenuće raspadi“.

On naglašava da je tim ljudima život uništen. Dodaje da ih ne treba osuđivati ako imaju neke novce, ako su prodali kuću i imovinu, da bi krenuli tamo gde postoji šansa za neki život – jer šanse za život tamo gde su, neće još biti.

Feral je bio krik za istinom i incident

Govoreći o medijima, gosti N1 su kazali da je situacija katastrofalna u zemljama regiona, da nije sjajna ni u Sloveniji, gdje je ipak malo bolja, ali da je u Srbiji stanje – veoma loše.

“Trafika je življa u Srbiji nego u Hrvatskoj, ali svi ti živi tabloidi… Ogromna većina tabloida i medija koji su pod šapom Aleksandra Vučića i ono nešto malo što je ostalo su opet komunikacijski kanali nekih većih interesnih skupina“, kaže Dežulović, dodajući da onih drugačijih ima tek toliko da se jedva na prste jedne ruke mogu nabrojati.

Kažu da je novinarstvo izgubilo bitku sa oglašivačima, i to autogolovima – a da su krivi urednici, novinari i vlasnici.

Dodaju da je loše vreme za nedeljnike, ali kažu da će novine opstati, jer mora da ostane i neki papirnati trag.

“Novosti su pokazale da takvo novinarstvo ima smisla, a i dreka koja se diže na urednike, istraživače, pokazuje kako je sloboda u novinama, koja definitivno postoji u Novostima, škakljiva i opaka stvar. Gospoda iz političkih krugova i elitni kulturnjaci – mnogi od njih ne vole da postoje slobodne novine“, kaže o medijskoj situaciji u Hrvatskoj Lucić.

Feral (tribune) nije bio ni prije, ni poslije, Feral je bio i onda incident, kaže Dežulović.

“Niti smo bili u normalno vreme, ni u normalno mjesto – bio je zamjena i za slobodan parlament i jedini prostor slobode u državi”, smatra Dežulović.

“Mi smo bili naprosto krik za istinom, a istina u takvim trenucima, historijskim, nema dvije strane“, rekao je.

On dodaje da danas ima slobode na internetu.

“Tamo ima ljudi koji se smiju, ali je pitanje da li se smijeh čuje…Tundra internetska je preširoka”, zaključio je Dežulović.

N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mreža Twitter | Facebook.