Presuda Radovanu Karadžiću još dugo će biti tema. Dok u jednom dijelu BiH kažu da se njegovom presudom stvorila mogućnost za priznanje zločina i pomirenje, u drugom se kaže kako do pomirenja ne može doći sve dok se za zločine u BiH etiketira jedan narod.

David Pettigrew, profesor filozofije i studija holokausta, rekao je da genocidna ostavština Radovana Karadžića nastavlja da živi u Republici Srpskoj. Slučajevi negiranja genocida, veličanja ratnih zločinaca, ponižavajućih komentara o Bošnjacima i nesrbima, zabrana postavljanja spomenika za žrtve, diskriminacije i provokacija usmjerene na nesrpske povratnike u Republici Srpskoj pokazuju da postoje ograničenja za pravni proces, uprkos njegovoj osudi za 10 od 11 tačaka optužnice, rekao je Pettigrow.

Neuspjeh da se dođe do osuđujuće presude za genocid po tački 1 u sedam opština, bolna su uvreda za žrtve i preživjele što će bez sumnje ohrabriti novi talas poricanja genocida, poručeno je na sesiji te zatraženo da međunarodna zajednica poduzme inicijative za ustavnu reformu kako bi se zemlja konačno ujedinila.

No, za razliku od sarajevskih intelektualaca, zvaničnici Republike Srpske imaju jasan stav – Haški tribunal je politički sud, presuda iznuđena, no s druge stane presudilo se pojedincu ne Republici Srpskoj, sve ovo ponovio je nakon jučerašnjeg sastanka sa Aleksandrom Vučićem Milorad Dodik.

I Vijeće bošnjačkih intelektualaca reagiralo je na presudu Radovanu Karadžiću no u kontekstu budućih odnosa u BiH. Presuda je historijska, no može značiti pozitivni preokret samo ako se prihvati realnost genocida i zločina koji su počinjeni u BiH.

Iz Foruma bošnjačkih intelektualaca kažu da se ne trebaju zaoštravati tenzije, no da se moraju poduzeti pravni mehanizmi kojima bi se razmotrilo da li je entitet Republika Srpska zaista konstanta.

N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mreža Twitter | Facebook.