Bosna i Hercegovina bi se uskoro mogla suočiti s novim problemom, plaćanja karbon takse, koja se u Evropskoj uniji počinje primjenjivati od 2026. godine. To bi moglo značiti da naša električna energija neće biti isplativa za izvoz, jer će se na nju plaćati ogromne takse, ukoliko ne budemo pratili evropske trendove. Ovo je uz ostalo bilo i jedna od tema dvodnevne međunarodne konferencije u Sarajevu.

Potpisivanjem Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, BiH se prije četiri godine obavezala na uvođenje takse na emisije ugljen-dioksida, tržišni model za podsticanje obnovljivih izvora energije, te postupno ukidanje subvencija za ugalj. Zajedno sa Briselom i zemljama regiona,također da će učiniti sve da 2050. godine Evropa postane klimatski-neutralan kontinent. Šta se u međuvremenu promjenilo, zakonski jako malo.

“BiH se u svom nacrtu energetsko klimatkog plana zalaže za uvođenje karbonske takse 2026.godie, ali za takvo nešto potreban je zakon. Zakon na državnom nivou. I ja mislim da će to biti veoma teško. Pored toga potrebno je uvesti mjerenje, monitoring, sve to zahtjeva odgovarajuće institucije na entitetskom nivou, i naravno zakonske osnove. I toga još nema”, upozorio je Janez Kopač.

Plaćanje karbon takse koja se u EU počinje primjenjivati od 2026.godine najviše će pogoditi firme kojima je tržište EU primarno, i danas je upozoreno na međunarodnoj konferenciji čiji je fokus upravo energetska tranzicija. Da bi se udar ublažio, zemljama Zapadnog Balkana ostavljeno je da same uvedu CO2 porez, gdje bi se dobiveni novci trošili na izgradnju obnovljivih izvora energije.

“Ono što je trenutno aktuelno jeste nasušna potreba usvajanja Zakona o električnoj energiji. Zakon o električnoj energiji je preduslov za formiranje berze. Formiranje berze je nasušna potreba naših privrednika koji će se suočiti sa finansijskim preprekama u vidu CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism) kada je u pitanju izvoz roba u zemlje EU. Formiranjem berze taj problem prolongira”, pojasnio je državni parlamentarac Saša Magazinović.

“Kako to funkcionira, mi danas imamo struju, električnu energiju koja na evropskom tržistu košta oko 80 eura. Ako se uvede CBAM s dodatnim porezom, naši izvoznici će moći prodavati za 180 eura. To znači da niko neće željeti kupovati bh. električnu energiju. A onda industrije koje se oslanjaju na energiju iz neobnovljivih izvora, a to je aluminij i čelik, ti proizvodi će koštati mnogo više”, dodala je parlamentarka Mia Abazović.

U BiH trenutno je aktivno 11 rudnika uglja, pet termolektrana, za koje se veže preko 17.000 radnika. Godišnja proizvodnja uglja kreće se oko 13 miliona tona, čak 94 posto uglja troši se na prozvodnju električne energije.

Opširnije u priči Tine Jelin – Dizdar.

Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad