Pripadnici gorskih službi spašavanja u Federaciji Bosne i Hercegovine i Republike Srpske i dalje čekaju da zakonom bude regulisan njihov status. Za njih entitetske linije i granice nisu prepreka, jedni drugima priskaču u pomoć, ali vlasti godinama ne nalaze za shodno da osiguraju minimum prava herojima koji spašavaju živote. O prijedlogu zakona koji su ponudili, za N1 govorili su Nenad Ikonić načelnik GSS-a Republike Srpske i Dženadin Veladžić, načelnik GSS-a Federacije BiH.

Veladžić je na početku razgovora naveo da je u proteklom periodu bilo mnogo posla za GSS FBiH. Imali su više od 80 intervencija nakon snijega koji je nedavno pao u velikim količinama.

“Bili smo angažovani na cijeloj teritoriji FBiH, bilo je mnogo evakuacija i dopremanja hrane i pomoći. Bilo je nažalost i potraga koje su završile sa smrtnim ishodom, ali bilo je poprilično turbulentan period”, naveo je Veladžić.

Ikonić je također naveo da je u proteklom periodu bilo posla, ali kako kaže, zauzetije su bile kolege koje su djelovale na zapadu BiH budući da je tu prvo i u velikom obimu pao snijeg dok je on sa svojim timom na istočnoj strani države imao nešto manje intervencija.

“Ipak mogu reći da smo veliki broj akcija, negdje oko 40, ispratili. Pomogle su nam dosta kolege iz Jajca i Bihaća koje su na našu inicijativu izlazile na teren u općini Jezero, zatim na područje iznad Ključa kao i iznad Bihaća. Već su prestale padavine, nije bilo žrtava i mogu reći da smo u novu godinu svi ušli spremni u ovaj naš posao na teritoriji BiH”, ustvrdio je Ikonić.

Zašto je bitan zakon?

Spasilac se uvijek postaje iz onog najčistijeg ljudskog poriva da se pomogne, da se drugi izbavi iz nevolje, da se čovjeku sačuva život… Međutim, kada iz čiste humanosti nastane organizacija poput GSS-a, pitali smo sagovornike zbog čega je važno podržati je zakonski i ne pustiti da ostane prepuštena sama sebi?

“Mi smo u Gorskoj službi spašavanja jedna porodica. Za nas ne postoje nikakve prepreke u saradnji, djelujemo na cijeloj BiH – kolege iz RS na tom dijelu, mi u dijelu FBiH, ali tu ne postoji nikakav problem da pređemo entitetske linije i da zajedno radimo i učinimo uslugu jedni drugima. Taj naš odnos bi trebao sada biti definisan na nivou države. Mi smo godinama pokušavali da na neki način dopremo do političara da razumiju da je spašavanje iznad svih politika i da mi jednostavno trebamo imati jedan zakon koji će biti osnova za spasioce na području cijele BiH. Nažalost nismo naišli na razumijevanja tog tipa i onda smo pokušali da prihvatimo barem minimum, a to je da GSS dobije zakone na entitetskim nivoima”, pojasnio je Veladžić.

Interesovalo nas je šta je prepreka donošenju zakona?

“Prije svega njima to spašavanje i zaštita spašavanja nisu baš na prvom mjestu nažalost već možda negdje dolje pri kraju. Onda se obično zaborave spasioci i taj sistem spašavanja dok se ne dođe do problema. Tek se tada sjete nas i da se treba nešto pokrenuti. Srećom te nesreće nisu toliko česte i onda smo mi rijetko u žiži interesovanja i rijetko se o nama razmišlja. Nema političke volje da se donesu ni puno važnije odluke, a ne da se bave ovim temama koje su ponekad aktuelne”, mišljenja je Veladžić.

Ikonić je dodao da bi bilo dobro pratiti praksu zemalja iz regije – Hrvatska, Srbija, Slovenija…

“Tako bismo i mi trebali uvrstiti naš problem GSS-a na državnom nivou. Od samog tog početka što je možda nama i ključni problem jeste što naše kolege ne mogu napustiti radni odnos jer nemamo mi taj zakon sa poslodavcima da na signal ili početak opasnosti ili neke nezgode možemo sve naše pripadnike i članove GSS-a dići sa posla. Jednostavno je tu problem što nema razumijevanja da je naprimjer danas ispao problem na Magliću i da nama treba da odmah 15 spasilaca napusti posao. Njih to jednostavno ne interesuje i prvo se trebaju završiti poslovne obaveze pa onda ići u spašavanje ili potragu. To je možda prema mom mišljenju najveći problem, a što se tiče državnih institucija koje zanemaruju naše aktivnosti, mi smo jednostavno navikli na to, živimo, borimo se i uz to nadamo da će se to nekada vremenom i promijeniti. Jednostavno to je sad zasad tako i kažem da nam je možda to najveći problem ta situacija sa poslodavcima i firmama koji bi nam trebali pustiti naše spasioce u tom nekom ‘zlatnom satu’ kada nama ‘gori pod nogama’ i kada su nam spasioci potrebni. To je prema mom mišljenju gorući problem, a to što nas svako malo zapostave ja vjerujem da će se nekad u skorijoj budućnosti promijeniti”, dodao je Ikonić.

Upućene određene inicijative

Ikonić je dalje pojasnio da je GSS RS uputio Prijedlog izmjena i dopuna zakona Republičkoj upravi civilne zaštite RS.

“A Republička uprava civilne zaštite RS upućuje Vladi RS, a onda vjerovatno tu ima nekih segmenata u vezi sa MUP-om. Republička uprava civilne zaštite nekada je bila u sastavu MUP-a, ali je sada u sklopu Vlade RS. Taj poziv smo očekivali do kraja prošle, ali nadamo se da će u ovoj tekućoj godini biti riješena ta problematika koja se odnosi na status Gorske službe spašavanja”, naglasio je Ikonić.

Veladžić je pojasnio šta bi u zakonu o GSS-u na nivou FBiH bilo najvažnije te šta je to ono što spasioci traže?

“Pored ovog što je Ikonić rekao to je regulisanje odsustva sa posla jednog spasioca i ne samo kada su akcije spašavanja već i da ima određeni broj dana na raspolaganju, a koje bi mogao koristiti za svoje edukacije i pripreme za akcije spašavanja. Zatim, niko od spasilaca nije osiguran pa bi i taj dio trebalo zakonski riješiti i osigurati ih. Naravno, neophodan je i budžet jer je naša oprema jako skupa i jako teško dolazimo do nje, a od nje upravo zavisi nečiji život kada izađemo na akciju. Dakle, budžet bi trebalo osigurati za neke operativne troškove, pa onda nabavku opreme. Trebala bi biti jasna sva regulativa o tome ko certificira i daje zvanje spasioca, ko je ta institucija koja je krovna i nadređena i FBiH za GSS. Mi to sada imamo hijerarhijski složeno kao udruženje građana i to je GSS FBiH, ali to treba implementirati po kantonima i općinama i da jednostavno civilna zaštita u svojoj strukturi prihvati da je to to i da onda prilikom sklapanja svojih ugovora na lokalnim nivoima jasno traži certifikate GSS-a, da iza toga stoji institucija GSS-a i da svima bude jasno da je jedan spasilac obučen za spašavanje, da ima certifikat i da se s njim može sklopiti odgovarajući odgovor. Postoji još dosta ‘sitnih’ detalja, ali to su te neke osnovne karakteristike”, rekao je Veladžić.

S obzirom na neaktivnost Vlade FBiH po ovom pitanju Veladžić je istakao da su se sada počeli aktivirati kantonalni, odnosno, lokalni nivoi.

“Nama nije u interesu da se donose kantonalni zakoni jer je meni kao spasiocu to malo i na federalnom  jer ćemo uvijek mi kolege željeti da po zakonu imamo iste uslove kao i kolega u drugom entitetu i obratno. I važno je da to bude jedan entitetski zakon jer bi nastao veliki problem da ga jedan kanton ima, a drugi nema. U Kantonu Sarajevo i Hercegovačko-neretvanskom kantonu su podnesene inicijative za donošenje zakona, ali nama to ne znači ništa ako moj kolega u Goraždu ili Visokom nema isto što ja imam. Na taj način se pravi jedan debalans i dolazi do razgradnje sistema koji smo mi ipak napravili i koji bi trebao da se verifikuje samo kroz jedan entitetski zakon, a nije nam cilj da to pitanje bude riješeno na lokalnom nivou jer se tada ne bi moglo definisati sve ono što bi trebao definisati federalni zakon. Dakle, ja radim u federalnoj firmi i ono što oni na kantonalnom nivou donesu ne obavezuje mog poslodavca da po tome postupa. Samim time ja nemam pravo da onda učestvujem u takvim edukacijama i neće mi dati moj poslodavac idem na edukacije. Kantonalni zakoni su jednostavno manjkavi i oni se mogu donijeti nakon federalnih kako bi se napravila određena poboljšanja”, pojasnio je Veladžić.

Kako se postaje spasilac?

S obzirom na to da nam stalno nameću podjele, postavlja li se i dalje kod nas pitanje jeste li spreminiji “priskočiti” u pomoć svom nego susjednom entitetu ili je za ljude poput spasilaca i sve one koji smatraju da se mogu zvati ljudima, svaki život jednako važan. Pitali smo sagovornike je li takvo pitanje i uvredljivo?

“Malo je uvredljivo dobro je rečeno jer mi stalno sarađujemo tamo gdje treba jer mi smo ljudi koji su spremni prvi pružiti pomoć bilo kome. Nama je apsurd da postoji bilo kakva prepreka ili granica u pružanju pomoći nekome ko je u nesreći. Mi sarađujemo pa onda čak i zajedno idemo pomagati drugima. Mi smo poprilično dobri drugovi i družimo se i mimo akcija spašavanja”, naveo je Veladžić.

Ikonić je pojasnio šta je potrebno da neko postane spasilac?

“GSS je prvenstveno namijenjena za nepristupačne planinske terene. Da bi neko postao spasilac nama je jako bitno da napravimo određeni standard u BiH, moraju se proći kursevi pa onda tek polagati ispit za značku kako biste bili ravnopravni s ostalima. Svaki taj vođa klastera zna ko je kakav i kakva mu je fizička sprema. Za mene je to jednostavno način života, spasilac moraš biti u duši, potrebno je mnogo truda i odricanja, ali ja mislim da radimo najljepši posao na planeti”, zaključio je Ikonić.

O važnosti spasilaca, ali i potrebe da se njihovo djelovanje definiše zakonom pisao je N1 u nekoliko navrata.

Koliko znači imati spasioce i koliko je bitno da ih država prizna na konkretan način možete pročitati ovdje.

╰┈➤ Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad, pridružite nam se i na WhatsApp kanalu klikom ovdje