Poslanici Evropskog parlamenta u Odboru za spoljne poslove usvojili su danas izveštaj o Bosni i Hercegovini. Sa 63 glasova podrške, 9 protiv i tri uzdržana, oni su pozvali BiH da ubrza reforme i u potpunosti krene ka putu evrointegracija, okrećući retrogradnim aktivnostima i retorici. Detalje donosi naš evropski dopisnik Nikola Radišić.

Dodeljivanje statusa kandidata EU predstavlja “poziv na buđenje političkom rukovodstvu zemlje” da krene put reformi, suština je izveštaja EP o BiH usvojenog na današnjoj sednici Odbora za spoljne poslove Evropskog Parlamenta.

Zapaljiva retorika rukovodstva RS

Osnovni nacrt tog izveštaja u 38 tačaka pozdravio je početak brzog formiranja vlasti na svim nivoima i zatražio da se tim tempom nastavi, odnosno da BiH “iskoriste zamah za značajan napredak” po pitanju ispunjavanja 14 ključnih prioriteta i da se izbegne povratak u “opstruktivne politike”.

U izveštaju se naglašava se da put BiH ka EU mora biti utemeljen u “funkcionalnim demokratskim institucijama, vladavini prava, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobodnim medijima, poštovanju osnovnih prava i nediskriminacije za sve građane”.

U tekstu se osuđuje “zapaljiva retorika i secesionistička politiku rukovodstva entiteta Republike Srpske, uključujući proslavu takozvanog Dana RS”, i naglašava da takve aktivnosti “destabilizuju BiH”.

Traži se i da nastavak finansiranja BiH iz EU budžeta i programa IPA III bude uslovljeno napretkom u evrointegracijama, ali da finansiranje projekata u RS bude zamrznuto dok se „u tom entitetu ne preokrene demokratsko nazadovanje do potpunog usklađivanja sa spoljnom mi bezbednosnom politikom”.

“Vrijeme je da se iskoristi prilika i napreduje u političkim i društveno-ekonomskim reformama u Bosni i Hercegovini”, naveo je između ostalog Rangel u svom izveštaju, čija retorika je dodatno zaoštrena usaglašenim amandmanima koji su postali njegov sastavni deo.

Amandmanima se traži i snažniji angažman EU u borbi za veću bezbednost regiona „usled pretnji koje prestavljaju Rusija, povećane tenzije u državi i secesioniostičke aktivnosti koje podrivaju Dejtonski sporazum“, i ponavlja zahtev za punim usaglašavanjem sa spoljnom politikom EU, uključujući i uvođenje sankcija Rusiji i Belorusiji i odgovornima za agresiju na Ukrajinu.

U jednom od usaglašenih amandmana navodi se:

„Snažno osuđujemo posetu Milorada Dodika i Nenada Stevandića Moskvi 23. i 24. maja 2023. godine i sastanke koje su održali sa Vladimirom Putinom i ostalim visokim zvaničnicima ruske politike, odbacujemo izjave i retoriku koje su tom prilikom iskazane i ostajemo ozbiljno zabrinuti zbog bezbednosnih posledica koje proizilaze iz bliskih odnosa sa visokim ruskim zvaničnicima, osuđujemo i sastanke navisokom nivou sa predstavnicima Irana i uzdržavanje prilikom glasanja o toj državi, uprkos ozbiljnim kršenjima ljudskih praava u toj zemlji i isporukama dronova Rusiji u konktestu njenog rata protiv Ukrajine i tražimo od BiH da se distancira od anti-demokratskih režima.“

Poslanici amandmanima traže od Evropskog Veća da sankcioniše Milorada Dodika i druge zvaničnike, kako RS tako i drugih država, koji promovišu ili podržavaju secesionističku politiku.

U njima se traži od svih da se uzdrže od institucionalnih blokada, ali i nacionalističke retorike, već pokažu posvećenost reformskom putu države uz primenu svih standarda EU.

Poziv državama regiona

Usaglašenim amandmanima se traži i da se posebno ispita način na koji se razvijaju policijske snage u Republici Srpskoj, uz stavljanje fokusa na „moguć razvoj paravojnih ili vojnih funkcija, koje mogu stvoriti dodatne tenzije, zapretiti miru stabilnosti u BiH i koje su u u suprotvnosti sa Dejtonskim mirovnim sporazumom“.

Pozivaju se i države regiona da se obavežu da će poštovati „stabilnost i teritorijalni integritet BiH, da osude zapaljivu retoriku i na konstruktivan način doprinesu napretku BiH u EU integracijama“ i drugo.

Iako izražavaju podršku visokom predstavniku i izmenama izbornih zakona, poslanici izražavaju zabrinutost zbog vremena u kome su te izmene donete, trasparentnosti procesa i izostanka konsultacija o tome i pozivaju OHR da radi u skladu sa dobijenim mandatom, sprečavajući političke podele i tenzije u zemlji i regionu i naglašavaju da Bonska ovlašćenja treba da budu korišćena samo kao poslednja mera.

Izveštaj će, zajedno sa usvojenim amandmanima, biti prosleđen Evropskom Parlamentu u formi predloga Rezolucije o Bosni i Hercegovini. Debata i glasanje o njoj planirani su za sledeću plenarnu sednicu, koja je zakazana za 10-13. jula u Strazburu.

Rezolucije EP nisu obavezujuće, ali predstavljaju snažnu političku poruku i jedan od osnova za dalju analizu pristupnog procesa u evropskim institucijama, kao deo procesa integracija.

Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad