Ono što mnoge iznenađuje je pružena briselska ruka predsjedniku Republike Srpske, Miloradu Dodiku, uprkos brojnim ocjenama međunarodne zajednice da je faktor nestabilnosti i da vodi politiku secesionizma. Dan nakon posjete razreda iz Bosne i Hercegovine sjedištu Unije jasno je da nas ona nije približila Evropi. A prilika je golema, apeluju i iz PIK-a.

Evropska unija nikad nije bila bliže, kaže visoki predstavnik Christian Schmidt. Ali reforme nisu švedski stol. Svi moraju biti u kuhinji i kuhati zajedničkim snagama, jer pravi posao tek kreće od trenutka kada se pregovori otvore. Najveći dio obraćanja Visokog predstavnika ipak se ticao, Milorada Dodika.

“Dodikov boravak u Briselu komentarisao je VP, koji smatra da ukoliko ovaj nastavi sa secesionističkom politikom, neće još dugo biti za briselskim pregovaračkim stolom.”

Christian Schmidt, visoki predstavnik u BiH je kazao:

“Ja jesam za razgovor i razmjenu mišljenja ali otvoreno da kaže, moram biti jasan, ja sam čuo iz nekih kontakata koji su razgovarali s njim u Briselu, a i sam sam u ponedeljak bio s nekim od tih ljudi, rečeno mu je vrlo jasno, šta je ispravno, šta je pogrešno. Ako kaže u ime moga entiteta ja imam taj i taj interes u okviru BiH, dobro, ako ne, ako nastavi drugačije to će postati prava prepreka da on bude pregovarač s EU.”

Milorada Dodika ne zabrinjavaju riječi visokog predstavnika. U Brisel je otišao sa stavom da ga ne priznaje.

“Uzmite Ustav i pogledajte ko ga krši masovno, svih prethodnih godina najčešće to čine stranci praveći neku Bosnu koja nije ustavna. Republika Srpska bez vidljivosti neće moći da bude dio paketa saglasnosti za evropski put tako da ona bude na kraju tog puta eliminisana, naravno da u tome nećemo učestvovati i mi to prepoznajemo u svakom detalju”, kazao je Dodik.

Mnogima je pak nejasno, zašto je Dodik uopšte bio s visokim evropskim zvanicama, u srcu Evropske unije. Format u kojem se sastanak održavao, nije uopšte predviđao predsjednike entiteta.

Nedžma Džananović Miraščija, profesorica međunarodnih odnosa na FPN kazala je:

“Osmišljeni su posebni događaji, da li je to bio doručak ili ručak, kako bi se to na neki način zadovoljilo, dakle postoje akteri koji su poželjni usprkos činjenici da svi znamo kakav status makar zvanično i u institucijama EU ima Milorad Dodik, na drugoj strani Predsjedništvo BiH očito nije poželjno, ili se cijeni da nije potrebno.”

Ranko Mavrak, novinar kazao je:

“Sve poluge vlasti su u njegovim rukama i on je nažalost u ovoj situaciji nezaobilazan faktor, sve dok je ta situacija, međunarodna zajednica će biti spremna raditi kompromise da bi se neke stvari pomaknule, ne mogu se usvojiti zakonu u Parlamentu ako Milorad Dodik ne da zeleno svjetlo, proces koji se vodi pred Sudom može nešto promijeniti kada mu eventualno bude zabranjeno političko djelovanje u slučaju osuđujuće presude, to je sve na dugom štapu, do tada treba voditi procese, oni ne mogu čekati, treći mjesec naredne godine je jako blizu i nešto se jako brzo mora uraditi.”

Odgovarajući na pitanje, da li uopšte želi u EU, Dodik kaže da taj put treba pratiti, no optimista više nije kao što je bio ranije. Sličnog stava i opozicija u Republici Srpskoj.

Milko Grmuša, PDP kazao je:

“Ove reforme koje smo radili da idemo u EU su izgubile smisao jer očigledno ne idemo u EU i onda da stavite bilo kog aktera on ne zna koja mu je politička paradigma, šta da radi, a to je samo, isključivo odgovornost EU koja nema viziju, nema karakter, nema hrabrost i više nije globalni politički faktor, ja sam razočaran zbog toga kao evropljanin, demokrata.”

Čak i da tražene reforme “prođu” institucije Bosne i Hercegovine, pa i da institucije Evropske unije daju zeleno svjetlo za početak pregovora krajem ove ili početkom naredne godine, to neće ići brzo, pojašnjava vanjskopolitički urednik N1.

Esmir Milavić, vanjskopolitički urednik N1 kazao je:

“Slijedi screening proces koji se mora provesti, EU će uzeti svu legislativu iz BiH, pregledati, srediti je, ocijeniti je li u skaldu sa evropskim propisima, nakon toga se donosi plan za pregovaranj, nakon toga se otvaraju klasteri. Kada se to može desiti? Uzeće nekoliko mjeseci znajući da je kod nas jer ima mnogo nivoa vlasti, zakona i nadležnosti koje se preklapaju, uzeće puno više vremena nego u centralizovanim zemljama poput Sjeverne Makedonije ili Albanije.”

A nakon toga, kaže Milavić, slijede i promjene unutar struktura Evropske unije. Mjesecima će rješavati unutarnja pitanja i previranja, prije nego se ponovo posvete u ovom slučaju Zapadnom Balkanu.

Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad