Investiciono razvojna banka mogla bi biti spas za sankcionisane firme i pojedince, ali bi mogla upasti i u rizik da sama sebi namakne omču oko vrata. Je li rizično IRB, koji je plasirao preko 3 milijarde KM stanovništvu i privredi uvući u vrzino kolo američkih sankcija, diskutovalo se u Narodnoj skupštini RS. Glasanje će biti obavljeno sutra. Vlada Republike Srpske u proceduru po hitnom postupku poslala je tri zakona o bankarstvu, platno prometu i IRB-u, a sve kako bi se riješio problem preduzeća s crne liste.

Motor privrednog razvoja, koji je često bio u sred finansijskih afera, sada postaje centar, ne ekonomske, već političke priče. IRB, dijelom i zbog američkih sankcija transformiše se u specijalizovanu banku sa 100% vlasništvom Republike Srpske.

“Dodali smo u zakon da IRB može da vrši unutrašnji platni promet u RS”, saopštila je Zora Vidović, ministrica finansija RS.

I prikuplja depozite, što je nekima izazvalo upitnike iznad glava.

“Šta će IRB raditi s tim depozitima, ako nema govora da će kreditirati. Znamo da komercijalne banke imaju interes da drže depozite, jer one plasiraju dalje ta sredstva. Nije mi jasno šta će s tim depozitima, ako ih neće dalje puštati u platni promet”, pita se poslanica PDP-a, Diana Čekić.

Uvlačenje IRB-a u problematičnu situaciju izazvanu američkim sankcijama, nije dobro kritikuje opozicija. Cijena bi plaše se mogla biti previsoka – ova javna institucija na OFAC-ovoj listi.

Opširnije u priči Snežane Mitrović.

Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad