Bosna i Hercegovina još mnogo treba raditi na zaštiti ljudska prava, tranzicijskoj pravdi i zaštiti manjina. Ne dajemo jedni jedni drugima čak ni pravo na jezik. Porazni su to pokazatelji u susret Međunardnom danu ljudskih prava, 10. decembru.

Adnan Dervišević, osoba je sa invaliditetom. Želi jednake uslove za život i učešće u svim društvenim sferama. Sve što bi moralo biti, a nema ga.

“Nažalost, mi spadamo u one rizične kategorije društva i radimo na poboljšanju naših pitanja kroz Zakonska rješenja, znate da se mi suočavamo sa različitom diskriminacijom u oblasti prava, zdravstvenog sistema, socijalne uključenosti, ortopedskih pomagala pa i personalne asistencije koju zagovaramo da se konačno usvoji na svim razinama u BiH”, kaže Dervišević.

U našoj zemlji mnoga prava su ugrožena. Ombudsmen za ljudska prava BiH, godišnje zaprimi oko 3.000 žalbi naših građana po različitim osnovama.

“Ono što dominira su ekonomsko socijalna prava, odnosno kršenje u toj grupaciji prava, kršenje prava od strane organa uprave, od strane organa pravosuđa i ono što nas posebno u zadnje vrijeme zabrinjava i na čemu planiramo intenzivnije raditi jeste veoma nizak procenat poštovanja naših izdatih preporuka, prema organima vlasti. Taj procenat je ispod 30% i mi smo zasita zabrinuti sa takvim odnosom institucija vlasti, javnih organa vlasti  prema stanju i našoj percepciji ljudskih prava”, ističe Nevenko Vranješ, Ombdusmen za ljudska prava BiH.

Svaka država koja se želi pridružiti Evropskoj uniji treba demonstrirati poštivanje ljudskih prava.

“Ljudska prava i obaveza su za BiH na njenom putu ka evropskim integracijama, važno je da se svačiji glas podjednako čuje”, poručuje Ingrid Macdonald, rezidentna koordinatorica UN-a u BiH.

“BiH je ratifikovala sve osnovne instrumente, evropske i međunarodne što se tiče poštivanja ljudskih prava, međutim imamo tu i dalje određenih pitanja u vezi njihove implementacije”, dodaje Adebayo Babajide, zamjenik šefa Delegacije Evropske unije u BiH.

Rodno zasnovano nasilje i nedovoljna zaštita manjinskih grupa, što uključuje i Rome, nastavlja izazivati zabrinost, dodaje Babajide.

Resorni ministar Hurtić navodi da je u BiH najviše ugroženo pravo na jezik, čist zrak, te pravo raseljenih osoba.

“Mi iz ministarstva trazimo u budžetu za ovu godinu da nam se obezbijede sredstva, da možemo rješavati te osobe jer mi imamo u BiH negdje oko 4 hiljade porodica koje nemaju krov nad glavom. To je negdje oko 10, 11 hiljada članova obitelji”, navodi ministar za ljudska prava i izbjeglice BiH.

Bosna i Hercegovina je u maju 2007. godine, na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, izabrana za punopravnu članicu UN Vijeća za ljudska prava. 16 i po godina kasnije Institucije i dalje mnogo toga, za šta se deklarativno zalažu, nisu provele u praksi.

Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad