Lideri političkih partija zastupljenih u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine sutra će boraviti u Briselu. Na sastanak ih je pozvao predsjednik Evropskog savjeta Charles Michel.

Kako će ko put Brisela, čini se jedno je od ključnih pitanja. Predsjednik SNSD Milorad Dodik trebao bi sutra ujutru iz Banjaluke poletjeti za Brisel avionom Vlade Republike Srpske. Na letu bi mu društvo trebali praviti lideri SP-a Petar Đokić i US-a Nenad Stevandić, ali i opozicionari, lideri DNS-a Nenad Nešić i SDS-a Mirko Šarović. Lider PDP-a Branislav Borenović od juče je u Briselu, gdje je otišao avionom Ryanaira, niskobudžetne aviokompanije koja leti iz Banjaluke.

Da je prevoz Vladinim avionom ponuđen svima Dodik je istakao i na svom nalogu na Twitteru.

“Učesnicima sastanka u Briselu iz Republike Srpske ponuđeno je da zajedno idemo avionom Vlade Republike Srpske. Neki su prihvatili, a neki odbili pa sad od toga prave jeftinu besmislenu političku priču. Neka idu kako žele i s kim žele. Srećno”, napisao je Dodik.

Учесницима састанка у Бриселу из Републике Српске понуђено је да заједно идемо авионом Владе Републике Српске.
Неки су прихватили, а неки одбили па сад од тога праве јефтину бесмислену политичку причу.
Нека иду како желе и с ким желе. Срећно.

— Милорад Додик (@MiloradDodik) June 11, 2022

Mnogi bi, ipak, put u Brisel mogli i propustiti. Razlog za to je format planiranog sastanaka, ali i prijedlog izjave koju bi svi učesnici trebali potpisati.

Naime najmanje tri tačke u izjavi posebno su sporne liderima iz Republike Srpske. Odnose se na kvalifikaciju dešavanja u Ukrajini, poštovanje odluka Ustavnog suda, ali i odnosa prema institucijama Bosne i Hercegovine.

Djelom je o ovome juče govorio i Milorad Dodik tvrdeći kako međunarodna zajednica unosi ozbiljan nered u Bosni i Hercegovini, te kako ne zna šta je ideja organizatora sastanka.

“Traže da se mnoge stvari istaknu u rezoluciji, a jedna od njih je da, eto mi osuđujemo agresiju Rusije na Ukrajinu. Vjerujem da postoji konsenzus među nama iz Republike Srpske i da ćemo reći da osuđujemo rat, a ne da kvalifikujemo šta je agresija, a šta ne“, rekao je Dodik.

Ideja domaćina je, navodno, pokušaj vraćanja evropskog puta Bosne i Hercegovine u fokus interesovanja domaćih lidera. Ipak i opozicionari negoduju zbog zajedničke izjave koja se sve više “pegla”, kako bi bila prihvatljiva svima, ali i zbog formata sastanka, jer se u isti okvir uvode i vlast i opozicija.

“U tom kontekstu, moram istaći da sam iznenađen što vidim da se ovdje ponovo priprema neka izjava, bez jasnog lociranja odgovornosti i za koju nisam siguran da je sprovodiva. Čovjek bi očekivao nakon toliko izgubljenih godina i desetina ovakvih ili sličnih izjava da su međunarodni zvaničnici shvatili s kim imaju posla, i da neće po ko zna koji put istim akterima dozvoljavati da ovakvim uopštenim deklaracijama, izjavama ili zaključcima kupuju vrijeme i po stoti put iskazuju lažnu opredijeljenost za evropski put i reforme“, poručio je lider PDP-a Branislav Borenović.

Nešić nosi tri poruke

Zbog svega, kako saznajemo, Borenović razmatra mogućnost da ne potpiše zajedničku izjavu, a čak i da ne prisustvuje sastanku. Put u Brisel, nezvanično, preistipituje i Mirko Šarović. No, kako je objavio Nenad Nešić, Šarović je otkazao put.

“Moj dogovor sa Mirkom Šarovićem, predsjednikom SDS bio je da zajedno sa predstavnicima vladajućih stranaka otputujemo avionom Republike Srpske. To je avion svih građana RS i svih njenih predstavnika. Zašto je gospodin Šarović promjenio odluku i otkazao put pitanje je za njega”, rekao je Nešić.

Da definitivno ide danas je potvrdio Nenad Nešić koji je rekao kako nosi tri poruke “za bošnjačku političku elitu i one koji podržavaju napade na Republiku Srpsku, a time i na sigurnost Bosne i Hercegovine i ovog dijela Evrope”.

Ići će i Petar Đokić koji je iz Dervente poručio da smatra da sastanak neće biti uspješan, ako mu ne budu prisustvovali predstavnici svih stranaka.

Da će ići u Brisel najavio je i Nenad Stevandić ističući kako ima određene informacije da bi na stolu moglo biti i pitanje pravosuđa u Bosni i Hercegovini, posebno nakon usvajanja Nacrta Zakona k visokom sudskom i tužilačkom savjetu Republike Srpske koji je razmatran u februaru ove godine, a koji bi u formi prijedloga uskoro trebao ponovo pred narodne poslanike. Taj zakon prvi je i jedini koji je razmatran nakon usvajanja Zaključaka Narodne skupštine o vraćanu nadležnosti Republike Srpske sa nivoa Bosne i Hercegovine, 10. decembra prošle godine. Ti zaključci predviđali su povlačenje saglasnosti Republike Srpske datih u oblasti bezbjednosti i odbrane, pravosuđa i indirektnih poreza, te uspostavu Vojske Republike Sroske, Uorave za indirektno oporezivanje, ali i suspenziju rada Suda i Tužilaštva Bosne i Hercegovine na teritoriji Republike Srpske. Rok za sprovođenje zaključaka istekao je juče, ali je prethodno prolongiran na sjednici održanoj u ponedjeljak, 6. juna i to za dodatnih šest mjeseci “kako bi se izbjeglo dodatno usložnjavanje spoljnopolitičke pozicije Republike Srpske u složenim geopolitičkim okolnostima”.