Specijalista genetske medicine i molekularne dijagnostike Rijad Konjhodžić danas je za Novi dan objasnio pojavu novih linija virusa, sekvenciranje i pravilnu politiku testiranja.

Šta je kontinuirano sekvenciranje i koliko je to značajno?

“Sekvenciranje virusa nije dijagnostička metoda ‘per se’ kako percipiramo PCR testove u svrhu detektiranja nekog agenta, u ovom slučaju koronavirusa. Važna je zbog detektovanja novih linija virusa i poređenja sa epidemiološkom slikom, sa kliničkom slikom. Jednim multi projeketom u kojem bi učestvovali svi ljudi koji se bave koronavirusom. To je izuzetno složen proces i prihvatljivi rezultati se mogu dobiti metodom koja se zove sekvenciranje sljedeće generacije. Potreban je visokoobrazovan kadar koji mogu iz šume podataka koji dobijete iz jedne takve aplikacije izabrati ono što je njima bitno. Potrebna je izuzetno skupa i napredna aparatura. Koji omogućuju ljudima koji to rade da dobiju tu vrstu informacija. Izuzetno je važno zbog toga što je normalno kod virusa da mutiraju i to je normalna pojava. Ustanovljenje tih mutacija je jako važno radi iskustva, a potom radi borbe protiv, u ovom slučaju koronavirusa”, kaže Konjhodžić.

“Imate nekih 70-ak virusa koji su sekvencionirani u Bosni i Hercegovini. Tri su institucije sekvencionirale viruse, a dvije su na teritoriji Bosne i Hercegovine. Jedna je Univerzitet iz Berlina koji je dobio uzorke prošle godine s KCUS-a i oni su sekvencionirani u Berlinu, a dvije institucije koje su prijavile sekvence iz BiH su Veterinarski fakultet i Alea genetički centar”, kaže Konjhodžić i dodaje:

“Ljudi moraju shvatiti da sekvencioniranje nije komercijalna stvar. Sekvencioniranje se u BiH radilo samo u svrhu nauke, niti je država sponzorirala tako nešto. Dostignuće kolega s Veterine i našeg dijagnostičkog centra Alea genetički centar je time još veće. Nekih 20-ak sekvenci je došlo iz Berlina, a ostatak nekih 50-ak je sekvencirano u BiH. Jako smo ponosni na kolege s Veterinarskog fakulteta, jer ne samo da su sekvencionirali, nego su i uzgojili virus. O tome se malo priča, a to je jedan vrlo težak posao. Voljeli bismo kada bi se oni nas sjetili u svakom medijskom obraćanju kao što se mi njih sjetimo.”

Da li je država se trebala na bolji način uključiti u ovu priču?

“Vi slušate različite ljude, iz različitih branši, koji govore o novim sojevima. Pa govorimo da je klinička slika u Bosni i Hercegovini izazvana novim sojevima. Mi to ne možemo sa sigurnošću reći. Mi imamo 60-70 tih sekvenci i ne možemo reći sa sigurnošću da su novi sojevi striktno odgovorni za ovaj novi rast infekcije. Jako je dobro da BiH ima svoje entuzijastične nauke i pokazali smo da je to moguće uraditi. Ne možemo govoriti još o novim sojevima, možemo govoriti o novim linijama”, ističe Konjhodžić i dodaje:

“Nedogovorno je da ljudi izalze u javnost i govore o novim sojevima i da govore o težini kliničkih slika bez podataka. Nisu svi molekularni biolozi, nisu svi genetičari. To je bespotrebno sijanje panike. Umjesto da dajemo te brze izjave, hajmo napraviti fond kako bi omogućili i genetičarima i svi drugim naučnicima da redovno sekvencioniramo virus, pa onda možemo reći da li postoji koleracija između klinčkih slika i promjenama u linijama koje inficiraju građane BiH.”

Postoje li novi sojevi?

“Ne možemo uopće govoriti o novim sojevima. Novi soj mora biti potvrđen od strane tijela, to je recimo WHO. Ako se nađe dovoljan broj mutacija i koji se ponavljaju, ona će proglasiti novi soj. Mi možemo govoriti o novim linijama. To su mutacije koje su nađene u genomu virusa, koje se razlikuju od originalnog wuhanskog soja. Govorit ćemo o sojevima kada budu potvrđeni. Ti britanski, brazilski, to su kolokvijalni pojmovi. Vjerovatno se neće ni zvati tako. Trenutno možemo govoriti samo o novim linijama”, ističe Konjhodžić.