Iako zvaničnih pregovora o novom aranžmanu sa MMF-om još nema, za sada je jasno da postoji interes, da je RS zainteresovanija, ali i da je MMF već sada istako svoje uslove. Racionalizacija javnog sektora, povećanje kamata, a pominju se i ustavne promjene. Više detalja trebalo bi biti poznato sutra, za kada je zakazana press konferencija šefice misije ove finansijske institucije u BiH. Novi pregovori o zaduženju BiH mogli bi uslijediti nakon tri godine duge pauze. Posljednji aranžman postignut je 2020. godine, i to za saniranje posljedica covida.

Kredit MMF-a Federaciji BiH nije neophodan, ali potrebno je da budu dio zajedničkog aranžmana sa RS poručio je federalni premijer Nermin Nikšić. Dodajući da će pristati na kredit, ali ne i na svaki uslov.

“Vrlo jasno sam rekao tim predstavnicima da se ne slažemo s tim da smanjujemo plate ljudima, ja smatram da treba učiniti sve da stvaramo bolji ambijent da ljudi imaju kvalitetniji standard”, kaže Nermin Nikšić, premijer FBiH.

Smanjenje troškova javnog sektora tema je koja provejava godinama unazad. No do sada se niko nije odlučio na značajne rezove.

“To je racionalizacija javnog sektora. To je nepopularno raditi uvijek, ali je možda dobro za većinu građana FBiH. Idealna je situacija kada građani žele više da rade u realnom sektoru nego u javnom. To se desilo u KS, ali ne i u preostalih devet kantona”, kaže Admir Čavalić, poslanik u PFBiH.

No smanjenje plata nije jedino što se pominje.

“I još pogotovo me izritirala priča kako oni treba da stimulišu i ohrabre CB BIH da centralna banka nekim svojim potezima natjera banke da povećaju kamantne stope, o čemu mi pričamo?”, pita se Nikšić.

Iz Centralne banke, danas za N1 kratko, već prate politiku Evropske centralne banke kada je riječ o rastu kamata.

“CBBiH je već ranije, nakon što je ECB, centralna banka naše sidrene valute, u drugoj polovini prošle godine počela podizati referentne kamatne stope, iskomunicirala stav da se namjerava harmonizovati sa trendom monetarne politike ECB-a, ali ne nužno i u nivoima. U skladu sa ovim u narednom periodu CBBiH će nastaviti poduzimati i adekvatne mjere u skladu sa trendovima u domaćem bankarskom sektoru i makroekonomskom okruženju.”

O čemu se priča sa MMF-om građani uglavnom nisu upoznati. Malobrojni smatraju da se ovakve odluke trebaju donositi u BiH.

“Mi samo čekamo da nam MMF odluči šta je nama dobro. Nama je sa njima super. Sve što su do sada uradili divno nam je stvarno. Ja ne znam koja je to pamet da kaže da treba smanjiti plate u ovoj situaciji kada nam svi odlaze, kada smo u deficitiu sa radnom snagom. I onda se nađe neko pametan iz MMF-a da nama drži predavanja.”

Na sastanku sa predstavnicima MMF-a bili su i dosadašnji ministar finansija BiH, Zoran Tegeltija, te premijer RS Višković. Višković je nakon sastanka poručio da je Vlada kojom rukovodi spremna za aranžman, ali kako kaže bez mjera koje zadiru u ustavno uređenje Republike Srpske. Demantovao je i navode da RS ima probleme sa otplatom postojećih kredita.

“U smislu Republika Srpska bankrotirala, RS ne može vratiti svoju obavezu 28. juna. Neće niko da kupi obveznice RS itd. Novinar mi je postavio pitanje. A ja sam odgovorio, šta znače takve neistine, šta znače za privredu RS, za građane. Ako imate paniku među ljudima, ljudi računaju kada ću ja primiti sljedeću platu ili penziju. Onda ljudi prave zalihe novca u smislu da se uzdržavaju od potrošnje”, rekao je premijer RS Radovan Višković.

Prema podacima CB BiH, ukupan dug iz BiH prema MMF-u ovom trenutku iznosi 355 miliona i 34 hiljade KM. Aktivna su dva Aranžmana prošireni finansijski aranžman iz odobren 2016. godine i aranžman brze finansijske pomoći za ublažavanje posljedica kovida iz 2020. godine čija prva tranša pristiže 21. jula ove godine, i za oba entiteta je teška 33 miliona i 150 hiljada KM.

Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad