Kebo je u svom prepoznatljivom stilu ukazao na nekoliko jako bitnih stvari:

“To što je čak 11 zemalja (a među njima i draga susjeda Hrvatska) poslalo predstavnike tamo gdje ih nije trebalo poslati, nije nikakav diplomatski debakl Milorada Dodika, nego međunarodne zajednice.

On je u ovom trenutku, i to isključivo svojom voljom – odmetnik, klasični hajduk, a hajducima se ne ide na noge, niti se sastaje s njima. Nego se šalje niskorangirani pregovarač iz najbliže policijske postaje da pregovara o mirnim uvjetima predaje.

Isto kao i 92. godine, ponovo se politička atmosfera zasipa pogrešnim definicijama i komičnim apelima. Željka Cvijanović jučer zakonski proglasi čin otcjepljenja, a Sattler na to, u ime ultraefikasne EU kaže da “upotreba zapaljive retorika usporava napredak zemlje”. Kakva crna zapaljiva retorika, pa žena u Službenom listu potpisala odluku kojom je srušila Ustav.

I tako, tenzije rastu, jedna strana ruši sve što joj se nađe na putu, a svi drugi se prave da imamo posla sa “zapaljivom retorikom”. Budu li se i dalje zajebavali, moguće je da mi koji živimo ovdje, i protiv svoje volje uskoro parafraziramo Miloševićevu poruku s Gazimestana: “Dvije i po decenije nakon Dejtona, opet smo u bitkama i pred bitakama. One nisu oružane, mada ni takve nisu isključene.

I koliko vidim, svi se prave da se ništa ne dešava. Ljudi, ako vas sve ovo ne uznemirava, onda ili već imate radnu vizu za Zapad, pa šutite ko nadolazeći prdež, ili ste džaba bili “nevina žrtva” od 92 do 95.