“Cilj velikosrpskog nacionalizma je podjela BiH, a cilj bošnjačkog je održavanje i odbrana BiH - ali sa sopstvenom dominacijom tražeći državno jedinstvo bez nacionalne ravnopravnosti. Kod prvog sve je jasno, kod drugog sve je složenije. Naime, velikosrpski ima dugu istoriju i cjelovit je koncept, ideološki, politički i programski, dok je bošnjački u fazi sazrijevanja ideja koje vode nacionalističkoj konceptualizaciji” - dio je ovo iz aktuelne analize bosanskohercegovačkog intelektualca Žarka Papića o temi Začarani krug nacionalizama u Bosni i Hercegovini.

Međunarodni forum Bosna upriličio je Međunarodni kolokvij o prijetnjama etnonacionalističkih ideologija bosanskohercegovačkom društvu i njegovoj državi. Na forumu su učešće uzeli stručnjaci iz različitih oblasti: sociologije, historije, filozofije, politologije i međunarodnog prava.

Članovi organizacijskog odbora Mile Babić, Rusmir Mahmutćehajić, Žarko Papić i Fatima Veispahić, pozvali su na to da kritičko sagledavanje ove teme postane dio akademske kulture s otvorenošću prema najširoj javnosti.

Neznanje i arogancija

“U aktuelnoj krizi u BiH, kojom je njen sam opstanak doveden u pitanje, nema nevinih, a njen izvor nije nacionalna ravnopravnost već njeno dovođenje u pitanje što je odlična podloga za nacionalizme. Protiv njih se ne može boriti jakom retorikom i čekanjem da nam ‘prijatelji’ iz svijeta spase zemlju”, rekao je Papić.

“Najmanje se sa nacionalizmima drugih treba i može suprotstaviti ‘bosansko-bošnjački nacionalizam’ u vidljivom porastu posljednjih godina. Neznanje, nerazumijevanje i arogancija u pogledu istorije međunacionalnih odnosa u našoj zemlji podloga su i sredstvo ‘hranjenja’ naših nacionalizama”, poruka je iz analize o začaranom krugu nacionalizama u Bosni i Hercegovini, profesora Žarka Papića, koji je govorio na konferenciji Međunarodnog foruma Bosna.

Njegovo je stanovište da nacionalizmi izrastaju iz oligarhija formiranih kroz korupciju u raznim oblicima, a koja je osnova vlasti tih partija. Korupcija je, prema Papićevom mišljenju, osnovni i najveći društveni i politički problem u našoj zemlji.

Radikalni obračun sa korupcijom uslov je pada nacionalizma u BiH, a uslov je i za diferencijaciju u članstvu i rukovodstvo nacionalnih partija, za oslobađanje građana svih nacija.

“Nakon više godina puzajuće krize u BiH ona je dobila otencijalno eksplozivne oblike kroz dva koncepta. Na narastanje separatizma u retoričkoj formi (…) uz direktnu umješanost Srbije odgovorilo se unitarizmom, i obratno. Požar nacionalizma ne može se ugasiti benzinom ‘građanizma’. Mora se drugačije, ako nam je do zemlje, društva i građana stalo. Za početak držimo se stare maksime da je istina ono što niko ne želi da čuje”, zaključak je Žarka Papića koji je naveo i to da se BiH ne može odbraniti bošnjačkim nacionalizmom, niti se na jedan nacionalizam može odgovoriti drugim.

Upravo suprotno, naveo je, nacionalna ravnopravnost, razumijevanje društva različitosti te demokratsko usaglašavanje razlika jedini su mogući način odbrane, očuvanja suverenosti i nezavisnosti zemlje u njenim granicama.

Time se, kako kaže, otvara prostor za unutrašnju društvenu i politčku dinamiku u okviru nacija, njihova demokratizacija, te afirmacija socijalnih i građanskih interesa nasuprot njihovom zatiranju nacionalnom homogenizacijom.