Kriminalne grupe formirane unutar migracijskih krugova, ključni je problem koji su detektovali sigurnosne i policijske službe u BiH, regiji i Evropi. O svemu je razgovarano i na 4. Sarajevo migration dijaloga na Jahorini. Okupljeni kažu kriza neće stati, no probleme može ublažiti potpisivanje sporazuma sa Frontexom.

Ruta odavno poznata, iz zemalja Evropske unije Mađarske, Grčke, Rumunije, Bugarske preko zemalja Zapadnog Balkana teže otići u zapadnu Evropu.

”BiH je samo tranzitna ruta i na neki način samo kolateralna šteta migranstke krize. Migranti niti žele u BiH, nit smo mi izazvali migrantsku krizu”, rekao je ministar sigurnosti BiH Nenad Nešić.

No, posljedice trpimo. Nedavno ubistvo na Stupu, pa u Bihaću, prevrtanje čamca sa migrantima, događaji su koji su mnoge zabrinuli. Broj registrovanih migranata u četiri privremeno-prihvatna centra ove godine porastao za već skoro 2 hiljade. Najviše ih je iz Afganistana, a odmah zatim iz Sirije, Bangladeša, Nepala. Rijetke sa dokumentima vrate ukoliko su iz zemlje sa kojom BiH ima sporazum o readmisiji. No baš sa Afganistanom takav sporazum ne postoji. Sve više se otkrivaju kriminalne grupe unutar migranata, koje se bave organiziranim ilegalnim prevozom migranata, a za novac čine i druga zlodjela.

”Imamo i otmica, imamo i krivičnih djela silovanja i svih drugih aktivnosti odnosno djela koje ti migranti, odnosno grupe koje ilegalno prebacuju migrante preko granica to rade, a za sve to što rade dobijaju i značajan novac”, kaže Žarko Laketa, direktorSlužbe za poslove sa strancima.

Ljudstvo i oprema

Otprilike 12 do 18 hiljada eura košta ilegalni migrantski put do željene zemlje preko Evrope, informacije su do kojih su došli u Službi za poslove sa strancima. U nedavnim pretresima u sarajevskim kućama u kojima su boravili migranti pronađeni su turski pasoši što je dovelo do zaključka da ima i onih koji legalno dođu iz Turske dokumente ostave i dalje ka Uniji nastavljaju ilegalno, najčešće preko Hrvatske. Ta zemlja je nakon velikog migrantskog vala 2015. zahvaljujući donacijama Evropske unije poboljšala kontolu granice sa Srbijom.

”Kada smo tamo sredstvima Evropske unije opremili tu granicu sa svim tim kamerama, senzorima za detekciju nezakonitih prelazaka gotovo kompletni val nezakonitih migracija je prešao preko Bosne i Hercegovine’‘, naveo je Zoran Ničeno, iz Granične policije Hrvatske.

”Zaštita ljudskih prava je jako važna i moramo zaštititi ljude kojima je pomoć potrebna i vratiti ih u zemlje porijekla. Moramo imati sistem koji je održiv i koji može biti prihvaćen od strane zajednica”, kaže Christine Schraner Burgener, sekretarka za migracije Švicarske.

Sistem sada poboljšan, a mora se raditi i na zaštiti ljudskih prava migranata. Zemljama Zapadnog Balkana koje su dio migrantske rute pomoći će i druge države. Koordinacija sada neophodna, a rastu i obaveze BiH zbog težnji da postane dijelom Evropske Unije. Zato se sada otklanjaju tehnički problemi i očekuje se potpisivanje sporazuma sa Frontexom, što bi u mnogome ojačalo bh. graničare, posebno u kontekstu saradnje, ali i ljudstva i opreme.