Koliko je rasprostranjen ekološki kriminal u BiH, da li su u njega uključene političke elite i šta sve podrazumijeva od ilegalne deforestizacije i eksploatacije prirodnih resursa, o slučajevima kamenoloma u Donjoj Jablanici i upitne gradnje na Trebeviću razgovarali smo sa doc. dr. Sandrom Kobajica Mišanović, profesoricom na Fakulteta za kriminalistiku, kriminologiju i i sigurnosne studije UNSA i Arminom Macanovićem, doktorom bioloških nauka u oblasti ekologije iz Konjica.

Na samom početku razgovora za Dan uživo gosti su prokomentirali slučaj kamenoloma u Donjoj Jablanici i da li je on doprinio razornosti bujičnih poplava.

Između ostalog, prokomentirali isu i koliko ćemo dugo čekati na nalaze nadležnog tužilaštva.

Armin Macnović, doktor bioloških nauka u oblasti ekologije iz Konjica u Danu uživo kazao je

“Nažalost, imamo jednu tragediju koja nas je zadesila tog kobnog petka. Imamo veliki broj žrtava koji je nastao nepromišljenim ljudskim aktivnostim. Kamenolom u Donjoj Jablanici je navodno u posljednje vrijeme radio. Velike količine vode, on je doprinio tome da imamo veliku tragediju. To je trebalo biti depanovan na jedan pravilan način. Bile su velike poplave, ali nesreća je uvećana tim kamenolom. Otvoren je put prema Mostaru, svako će se zapitati. Kada će biti nalaz, ne mogu kazati. Nadam se da će biti vrlo brzo i da će biti korektan”, kazao je.

Potom je dodao:

“Imamo jako puno ovakvih kamenoloma širom Bosne i Hercegovine”.

Na ovu temu razgovarali smo i Sandrom Kobajica Mišanović, profesoricom na Fakulteta za kriminalistiku, kriminologiju i i sigurnosne studije UNSA.

“Mi pratimo zvanične statistike od 2003. godine. Do pada optužnica u FBiH dolazi već 2015. godine, u RS je započeo 2013. godine. Pad optužnica, bilježimo i pad prijava. Slabi institucionalni kapaciteti su veliki problem, ali i ova problematika je bila zanemarena”, kazala je.

Na pitanje da li će neko odgovarati za ovo što se desilo, Macanović je kazao:

“Ima tu dosta i odluka pojedinaca. Ko je dao rješenja, a nije dao neke mjere. Mi eksplatišemo nešto, što nećemo imati sutra. Idemo do krajnjih granica. Treba raditi sve u skladu sa propisima”, kazao je.

Sandra Kobajica Mišanović kazala je da su brojni izazovi.

“Izazovi su brojni. Nedostatak svjesti i volje, prisutan je i kod opšte javnosti. BiH se nalazi u jako lošoj poziciji. Po stopi kriminaliteta smo 18. Organizovani kriminalitet se isprepliće. Radi se o jednoj profitabilnoj aktivnosti, sa malim stepenom otkrivanja”, istaknula je profesorica.

Macanović je za N1 govorio da li je Trebević Hils protivan svim logikama prostornog paniranja.

“To otvara jednu potpuno novu stranicu problema u našem društvu. Problem na Trebeviću se ne bi ni spomenuo da nije bilo stradanja u Jablanici. Tek kada se nešto desi, onda gledamo da ispravimo stvari. Upravljanje prirodom koja nije na državnom nivou. Čitava vegetacija na Trebeviću je sađena. Tu se itekako trebala poštovati struka pri pravljenju takve građevine. Ono se vizuelno ističe u prvom planu. Niko ne gleda ljepotu objektu, a problem je i težina”, naveo je, a potom dodao:

“Svaki teret koji stavljate na prirodu, ne može biti dobro za okolinu. Upravljanje prirodom je svedeno na entitete. Imate entitetske zakone. Svaki manjak komunikacije među entitetima je problem. Uništavanje prirodnog staništa je krajnji korak ka uništenju. Svaka promjena će progovoriti tamo gdje čovjek prirodu najviše dira. Najviše diramo u vode i šume”.

Profesorica Sandra smatra da u BiH ima veliki broj ekoloških incidenata.

“Ekoloških incidenata ima jako puno. Možemo izdvojiti jedan razoran incident. Izlijevanje u rijeku Spreču, zatrovanih supstanci. Gikil je za to osuđen, neočišćenje okoliša. Rekacija nadležnih ili izostane ili ne bude adekvatna”, zaključila je za N1.

Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad