Proizvodnja trešanja jedna je od najprofitabilnijih grana voćarstva, a Bosna i Hercegovina obiluje mnogim uslovima za ostvarivanje uspjeha u ovoj poljoprivrednoj djelatnosti. Da bi se radilo sa trešnjama potrebno je mnogo ulaganja, a jedan od onih koji su uspjeli svoje trešnje da plasiraju i na Evropskom tržištu jeste gospodin Sakib iz Modriče čije trešnje mnogi dobro poznaju. U razgovoru za N1, Sakib je otkrio kako funkcioniše proizvodnja, a i zašto su trešnje danas toliko skupe.
Sakib ima plantažu sa 3.000 stabala i proizvođač je koji je u kraju nekada bio poznat po proizvodnji voća. Broji mnoge kupce, a i stranci su veliki fanovi njegovih trešanja.
“Ja uzgajam trešnju nekih 13 godina, već se to pročulo za kvalitet, za nekakav dobar odnos prema kupcu: znači nema podvale. to što se vidi to se i prodaje. Prva klasa, druga klasa, treća klasa – kupac je uvijek zadovoljan“, kaže Sakib.
S radom se na plantaži počinje jako rano, oko 6 sati, a završava se oko 11 jer dani su sve topliji, a vrućina ne odgovara berbi trešanja. Pitali smo ga da li je vrijeme utjecalo na ovogodišnju proizvodnju?
“Dobra je godina što se tiče roda, međutim, imali smo prilike i neprilike u vezi s kišama, svaki dan su padale kiše tako da to ne odgovara trešnjama. I inače, ne odgovara to ni zemljoradnicima. Godina je vrlo, vrlo loša”, pojasnio je on i dodao: “kako nije bilo sunca sve ovo vrijeme, one su krupne i slatke. Inače to su sorte koje su krupne, dakle 28+, znači 25 do 30 milimetara, odnosno osam do dvanaest grama je težina”.
Sakib plasira proizvode i u markete i na pijace, a svakako prodaje i kupcima koji lično dođu na plantažu u nabavku. Kaže da na taj način proda čak 50-60% proizvoda. Sa druge strane, kilogram trešanja u Banjaluci je oko 10KM i svi se pitamo kako je moguće da su toliko skupe?
“To kaže puno o našim trgovcima. U mene ti je od 4KM neprobrana trešnja. To je druga do prva klasa trešnje i 6KM je ona koja je probrana. To kaže više o njima nego o nama proizvođačima. Mi kad nju prodamo za pet maraka, pitanje je da li ja imam pet maraka i koliki su uopšte troškovi tu“, ističe Sakib.
Struka se treba angažovati oko edukacije poljoprivrednika
Za trešnje se kaže da su najprofitabilnija grana voćarstva i mnogi gradovi Bosne i Hercegovine bili su pozanti po proizvodnji ovog voća. Srbija je danas jedan od većih prizvođača u Evropi, a Gračanica, Bihać i drugi gradovi BiH koji su nekada proizvodili trešnje, danas su zatajili.
“Ulaganje se otplati u nekoj šestoj godini. Inače u evropi je to deficitarna roba, nema je puno. Mi imamo uslove, mada prije da nemamo znanja. Potrebna je izvjesna edukacija poljoprivrednika. Mislim da bi se struka trebala više angažovati oko toga“, rekao je poljoprivrednik za N1.
Sakib je uložio u svoju plantažu i danas ima zaštitu od grada kao i sistem za navodnjavanje. Napravio je i vještačko jezero koje ima ribe za pročišćavanje vode.
“Nema savremene proizvodnje bez navodnjavanja. Moraju se ispuniti svi tehnički uslovi. Ne može se to ad hoc raditi. Ova godina je to najbolje pokazala“, naglasio je on.
Kaže da nema trešanja u mnogim gradovima jer se moraju preduhitriti potencijalni problemi.
“Sve se manje trešanja krade”
U prethodnom periodu Sakib je imao problema sa radnom snagom, međutim, kaže da su lokalni mediji jednom prenijeli da je Sakib trebao radnu snagu na šta se odazvalo mnogo studenata i učenika koji su htjeli pomoći. Dnevnica je 30KM, a radi se od 7 do 12 jer kako kaže, poslije 12 “niko ne treba brati trešnju”.
Kod Sakiba je radilo i 50 radnika, a kaže da mu je uvijek drago kada vidi da neko istraje u poslu i nastavi raditi na berbi. Ponosno je rekao da ima par momaka koji sada “već beru kao pravi berači”.
Jedna uspomena koja nas sve veže za trešnje jeste sigurno ulazak u “komšijinu baštu” i krađa slatkih voćki sa društvom. Za kraj smo pitali Sakiba desi li se nekada da neko krijući uđe u plantažu, ali, nostalgično je rekao da to se više ne radi.
“Sve manje se trešnja krade. Sada bi mi to bilo simpatično”, zaključio je on.
Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad
Kakvo je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare