Rasprava u Briselu o BiH, polažu nade u mlade političare: Nadam se da vas neće zaraziti virusom koji vlada, ako mislite što govorite BiH ima šansu

Voditeljica Jedinice za Bosnu i Hercegovinu pri Evropskoj komisiji Barbara Jesus Gimeno poručila je da je napredak Bosne i Hercegovine na evropskom putu zaustavljen te da izborni kontekst dodatno utiče na provođenje reformi.

Istakla je da se prostor za napredak postepeno smanjuje te da predstojeća izborna kampanja treba biti prilika da politički lideri na državnom i lokalnom nivou građanima objasne kako pristupanje Evropskoj uniji može poboljšati njihov svakodnevni život.

„Fokus je na vladavini prava i reformama koje Bosna i Hercegovina mora provesti kako bi krenula naprijed prema Evropskoj uniji“, kazala je Gimeno.

Dodala je da Evropska komisija očekuje obnovljeni politički dinamizam i usvajanje ključnih zakona iz oblasti pravosuđa, koji su neophodni za otvaranje pristupnih pregovora.

„Na te zakone se dugo čeka. Kada budu usvojeni, pokrenuli bismo proces skrininga. Bosna i Hercegovina mora imenovati glavnog pregovarača, a nakon toga želimo sarađivati s institucijama BiH na definiranju načina modernizacije upravljanja državom kako bi bila spremna za članstvo u Evropskoj uniji“, rekla je.

Pozdravila je usvajanje Reformske agende prošle godine, naglasivši da lokalne vlasti moraju razumjeti koristi reformi.

„Mnogo gubimo ako ne djelujemo brzo“, upozorila je Gimeno.

Tokom rasprave više učesnika izrazilo je nadu da će Bosna i Hercegovina ubrzati evropski put, ocjenjujući da bi članstvo u EU doprinijelo bržem rješavanju brojnih problema s kojima se zemlja suočava. Posebno je naglašen značaj lokalnih zajednica, koje će u narednom periodu imati značajnu finansijsku podršku Evropske unije.

Dezinformacije podrivaju povjerenje građana

Predsjednik Vijeća okruga Harghita u Rumuniji Csaba Borboly upozorio je da se dezinformacije koriste za podrivanje povjerenja u institucije, produbljivanje postojećih političkih i etničkih podjela te slabljenje uvjerenja da je evropski put moguć i poželjan.

Podsjetio je na sastanak sa studentima u Brčkom, gdje je jedan od učesnika izjavio da Evropska unija možda nije najbolji izbor za Bosnu i Hercegovinu.

„Čini se da su se dezinformacije ukorijenile. Na ta pitanja moramo danas odgovoriti. Lokalni nivoi vlasti najbliži su građanima i upravo oni mogu graditi ili izgubiti otpornost društva“, rekao je Borboly.

Martyna Bildziukiewicz iz Evropske službe za vanjsko djelovanje (EEAS) istakla je da je problem stranog informativnog manipulisanja i uplitanja ozbiljan izazov za zemlje koje teže članstvu u EU.

„Proces pristupanja Bosne i Hercegovine odvija se u složenom okruženju koje uključuje dezinformacije i manipulativne informacije koje prelaze granice i produbljuju podjele“, rekla je.

Navela je da je informacijski prostor posebno otvoren za narative iz Rusije i Kine, među kojima su i tvrdnje da Evropska unija navodno podstiče revolucije.

„Tehnike manipulacije evoluiraju gotovo svakodnevno. Danas imamo klonirane web stranice, sadržaje generirane umjetnom inteligencijom i različite oblike FIMI aktivnosti“, upozorila je Bildziukiewicz.

Naglasila je da su lokalne vlasti, novinari i organizacije civilnog društva ključni u jačanju otpornosti zajednica jer najbolje poznaju probleme građana i načine komunikacije s njima.

Ruski uticaj i regionalne dezinformacijske mreže

Koordinator programa za borbu protiv dezinformacija i urednik platforme Raskrinkavanje Emir Zulejhić rekao je da u Bosni i Hercegovini ne postoje ruski mediji, ali da se ruski narativi ipak šire.

Podsjetio je da je u februaru 2022. godine, nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, na javnom servisu emitovan dokumentarni film o Vladimiru Putinu.

Govoreći o stranom uticaju, Zulejhić je naglasio da se ne može zanemariti ni uloga susjednih država.

„Kada govorimo o stranom uplitanju u Bosni i Hercegovini, moramo spomenuti i uticaj Srbije i Hrvatske. Njihovi mediji su stalno prisutni u našem informacijskom prostoru zbog zajedničkog jezika. Teme su lokalna politika, geopolitika, historijski revizionizam, negiranje ratnih zločina, polarizacija i širenje mržnje“, rekao je.

Dodao je da većina anti-EU narativa dolazi indirektno iz Rusije, ali da ih često šire lokalni i regionalni akteri.

Novinar BIRN-a Enes Hodžić predstavio je nalaze istraživanja o kibernetičkim prijetnjama u Bosni i Hercegovini.

„Kroz naš istraživački rad dokumentovali smo kako Rusija koristi ranjivosti naših institucija, digitalnih sistema i drugih struktura te utiče na javno mnijenje, posebno tokom izbornih ciklusa“, rekao je Hodžić.

Govoreći o cyber prijetnjama, naveo je da su zabilježene desetine miliona pokušaja napada na digitalnu infrastrukturu, pri čemu su među metama medijske kuće, institucije i organizacije koje se bave razotkrivanjem dezinformacija.

„Bez kibernetičke sigurnosti ne možemo očekivati ozbiljniji napredak. Kada nemamo sistemsku odbranu, digitalni prostor ostaje otvoren za političke sabotaže“, upozorio je.

Bradara: BiH je opterećena prošlošću, vrijeme je za okretanje budućnosti

Predsjednica Federacije BiH Lidija Bradara rekla je da Bosna i Hercegovina ima veliki broj obaveza na evropskom putu, uključujući provođenje presuda Evropskog suda za ljudska prava i odluka domaćih sudova.

„Moramo provesti presude iz Strasbourga, ali i odluke Ustavnog suda BiH koje se odnose na legitimno predstavljanje, uključujući i presudu Ljubić“, kazala je.

Bradara je ocijenila da je BiH specifična u odnosu na druge zemlje regiona zbog svog ustavnog uređenja i posljedica odluka visokih predstavnika koje su, kako je navela, dodatno opteretile političke odnose.

Naglasila je da je potreban stalan i strukturiran dijalog između evropskih i domaćih institucija.

„Spremni smo biti partner i svjesni smo koliko je reformi pred nama. Evropski put mora biti vidljiv u svakodnevnom životu naših građana“, poručila je.

Dodala je da Bosni i Hercegovini nedostaje istinska politička volja za napredak.

„Opterećeni smo bolnom i teškom prošlošću, ali mislim da je došlo vrijeme da se okrenemo budućnosti i vratimo Bosnu i Hercegovinu evropskoj porodici kojoj pripada“, rekla je.

Posebno je upozorila na problem demografskog pražnjenja zemlje, izrazivši nadu da će saradnja s Evropskom unijom i lokalnim zajednicama pomoći povratku stanovništva.

Stanivuković: Evropa ne smije ostati samo riječ

U diskusiji su učestvovali i načelnik Travnika Kenan Dautović, načelnik Foče Milan Vukadinović te gradonačelnik Banje Luke Draško Stanivuković.

Stanivuković je ocijenio da među političkim akterima postoji deklarativna podrška evropskom putu, ali da konkretni rezultati izostaju.

„Svi smo za Evropu, svi je želimo, ali nešto nam ne ide i nismo toliko brzi koliko bismo trebali biti“, rekao je.

Kritikovao je sistem političkih blokada koji, prema njegovim riječima, sprečava korištenje evropskih fondova i konkretne koristi za građane.

„Nevjerovatno je da smo državu sveli na sistem blokada, da ne možemo deblokirati evropske fondove i pokazati ljudima da Evropa nije nešto daleko u Briselu, nego mostovi, putevi, ekonomija, radna mjesta i bolji život. Mnogi kojima su puna usta Evrope, kada treba glasati, ne dignu ruku“, kazao je.

Poručio je evropskim zvaničnicima da bolje saslušaju glasove iz Bosne i Hercegovine.

„Nisam utopista ni idealista, ali duboko vjerujem da se ove stvari mogu vrlo brzo uspješno završiti“, rekao je Stanivuković.

Draško Stanivuković u Briselu, najavio niz sastanaka

Klisović: BiH ima šasnu

Na kraju skupa oglasio se i predsjednik Gradske skupštine Zagreba Joško Klisović, koji se osvrnuo na izlaganje gradonačelnika Banje Luke.

„Drago mi je što sam upoznao novu generaciju srpskih političara u Bosni i Hercegovini. Moram priznati da, ako zaista govorite ono što mislite i ako budete radili ono što govorite, Bosna i Hercegovina ima šansu. Nadam se samo da se nećete zaraziti virusom koji djeluje na političkoj sceni i koji nas je doveo do situacije u kojoj smo danas“, poručio je Klisović.

╰┈➤ Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android /iPhone/iPad