''Onog momenta kada je soj korona virus omikron detektiran na tlu Evrope to znači da je već mjesec tu... analize su dugotrajne. Da li ga trenutno ima u BiH? Teško pitanje, ali je moguće. Ako smo išta naučili da onog trenutka kada je negdje detektirano na jednom kontinentu onda će biti svugdje,'' rekao je Rijad Konjhodžić, specijalista genetske medicine i molekularne dijagnostike za N1.

Konjhodžić smatra da BiH i dalje fali sistemsko rješenje, te da ulaganja silnog novca i nabavke instrumenata kroz donacije nisu rezultirala sekvenciranjima na redovnom nivou.

”Sve isto što smo i do sada govorili: virus će mutirati. U jednom trenutku, a očigledno nećemo, potrebno je dostići veliki broj imuniziranih. Bitne su nam teorije zavjere… Promašili smo šanse da sa ovom generacijom vakcine da dostignemo kolektivnu zaštitu. Vakcine će se modificirati, tako se radi i sa vakcinama sa gripom, isto tako će biti i za koronu. Imamo priliku da gledamo Englesku ligu i pune stadionu, kod njih je procjepljenost velika. Fudbal se igra pred punim stadionom. To je poruka našim građanima,” smatra specijalista genetske medicine koji objašnjava da u ovom trenutku o omikronu ne znamo dovoljno: ”Ništa se ne radi onako kako struka govori, a kada se desi ovakvo nešto onda se traži odgovor odmah. Odgovor je: ne znamo! To je novi soj, ima preko 50 mutacija, moguće je da ima smanjenu učinkovitost za ove trenutno vakcine. Sigurno će biti da vakcine pružaju nivo zaštite, koji iako padne u postotku. Priča da li se vakcinisati ili ne, postala je bespredmetna”.

U BiH još uvijek ima britanskog soja korona virusa, imunizacija i dalje nije na zadovoljavajućem nivou. Manje od 50% vakcinisanih sa obje doze u BiH loš su znak: ”Pandemije znaju trajati i pet godina, nadamo se da neće… nadam se da ćemo to prije pobijediti. Poslije Omikrona bit će novih sojeva. Što se tiče treće doze vakcine bitno je da se imuni sistem jača, govorio sam prije godinu dana: najbolja vakcina je koju možete dobiti odmah”.

Konjhodžić je tokom gostovanja u emisiji Novi dan poručio da je odgovor na pandemiju u Bosni i Hercegovini bio administrativno-politički, a treba da bude naučno-medicinski. Od početka pandemije do danas usljed zaraze korona virusom preminulo je 12.555 osoba.