Nada pojedinih lidera Evropske unije u značajnije smanjenje ruskog uticaja na Zapadnom Balkanu pokazala se netačnom, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) istraživač Clingendael instituta u Holandiji, Wouter Zweers.
On je jedan od autora istraživanja o uticaju Rusije na Srbiju, Bosnu i Hercegovinu (BiH) i Crnu Goru koje je ovaj institut objavio u augustu.
Pomenute tri države najpodložnije su ruskom uticaju a Zweers navodi da je među njima u Srbiji to najvidljivije.
Autori istraživanja zaključili su da je ruski uticaj u Srbiji, zapravo “najrasprostranjeniji”, te da “dostiže zabrinjavajući nivo u svim domenima”.
“To važi i za političke kontakte, ekonomske i energetske veze, sigurnosnu i vojnu saradnju i ruski društveni uticaj putem medija i dezinformacija. U druge dvije zemlje ruski uticaj je fragmentiraniji”, objašnjava Zweers u intervjuu za RSE.
On je smatra da se EU plaši da će oštriji stav zbog odnosa Beograda prema Rusiji previše naštetiti odnosima sa Srbijom.
Srbija je jedna od rijetkih država u Evropi koja se nije pridružila sankcijama EU protiv Rusije zbog agresije na Ukrajinu. Istovremeno ona je podržala teritorijalni integritet Ukrajine.
Kada je u pitanju ruski uticaj u BiH, Zweers kaže da je problem što je Rusija podržavala i ohrabrivala Milorada Dodika, predsjednika bh. entiteta Republika Srpska, u njegovim secesionističkim ambicijama.
Govoreći o Crnoj Gori, Zweers je rekao da slabe karike za ruski uticaj u ovoj zemlji vidi u njenoj cyber sigurnosti navodeći da je bilo dosta cyber napada u državi koji se mogu povezati sa Rusijom.
Kontinuitet u pristupu Rusije
RSE: Šta vas je potaklo da baš sada uradite analizu o ruskom uticaju na tri države Zapadnog Balkana?
Zweers: Prateći odnose između Evropske unije (EU) i Zapadnog Balkana, kao i ulogu Rusije u istočnoj i centralno-istočnoj Evropi već duže vrijeme, bili smo radoznali da istražimo efekte ruske invazije na Ukrajinu u kontekstu uloge Rusije u ovim specifičnim državama.
Odabrali smo ih jer predstavljaju prilično različite slučajeve za analizu: Crna Gora kao članica NATO-a, Srbija sa historijski prijateljskim odnosima sa Ruskom Federacijom i Bosna i Hercegovina koja je prilično podijeljena u svojim geopolitičkim stavovima.
RSE: Koliko dugo ste pripremali ovaj izvještaj, na osnovu kojih podataka i koje su to informacije u njemu koje su za vas najznačajnije, možda i najalarmantnije?
Zweers: Izvještaj smo pripremili u prvoj polovini 2023. godine, kombinujući istraživačku literaturu sa istraživačkim razgovorima. Ono što smatram najznačajnijim je nalaz da, uprkos ruskoj invaziji na Ukrajinu, vidimo kontinuitet u pristupu Rusije prema ove tri države. Kao takav, ukazuje da se nada pojedinih lidera EU u značajnije smanjenje ruskog uticaja u regionu, pokazala netačnom.
Sa druge strane, nalazimo da Rusija djeluje prilično oportunistički u odnosu na tri države, te da njena uloga zavisi od različitih polaznih tačaka za uticaj u ovim državama. To znači da lokalna dinamika u velikoj mjeri određuje koliki uticaj Rusija može da ima.
EU postala geopolitički svesnija
RSE: U danima kada ste vi objavili svoj izveštaj, lideri Srbije u izjavama ističu da je zemlja pod sve jačim pritiskom zbog svog stava prema Rusiji, ratu u Ukrajini i odbijanju da uskladi u potpunosti spoljnu politiku sa EU i uvede sankcije. Da li mislite da se pritisci pojačavaju?
Zweers: Da, Evropska unija je definitivno postala geopolitički svjesnija. Vidimo to ovdje i u Holandiji, na primjer, gde je parlament u svojim raspravama o proširenju EU, uvijek bio skoro isključivo fokusiran na pitanja koja su u vezi sa vladavinom prava.
Sada se veliki deo rasprave takođe fokusira i na usklađivanje sa evropskom spoljnom politikom i sankcijama EU, a time i geopolitičkim pitanjima. Istovremeno, EU je nastavila da podržava put Srbije ka Evropskoj uniji uprkos kritičnim rečima raznih evropskih zvaničnika i država članica EU u vezi sa odbijanjem Srbije da primijeni sankcije.
RSE: Sredinom augusta su se prvi put sastala dva predsjednika Volodimir Zelenski i Aleksandar Vučić. Kako gledate na taj događaj i poruke predsjednika Srbije? On je rekao da je sa Zelenskim razgovarao ne samo o ratu u Ukrajini već i o Kosovu koje Srbija odbija da prizna kao nezavisnu državu.
Zweers: Vučić je izrazio podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine i to pokazuje da priznaje da je Rusija ilegalno napala tu zemlju. Ali nije moguće direktno porediti slučaj Ukrajine sa slučajem Kosova. Konteksti su veoma različiti.
Ruski uticaj najvidljiviji u Srbiji
RSE: Zaključili ste i da je ruski uticaj najrasprostranjeniji u Srbiji. Zašto baš u njoj?
Zweers: Zato što vidimo da su te ulazne tačke za ruski uticaj u Srbiji, od tri proučavane zemlje, najvidljivije i sveobuhvatne. To važi i za političke kontakte, ekonomske i energetske veze, bezbjednosnu i vojnu saradnju i ruski društveni uticaj putem medija i dezinformacija. U druge dvije zemlje ruski uticaj je fragmentiraniji.
RSE: Srbija je jedna od rijetkih evropskih država koja nije uvela sankcije Rusiji. Odluku pravda svojim ličnim interesima. Vi u izvještaju navodite da Srbija, kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, izaziva zabrinutost zbog namjere da jača veze sa Kremljem uprkos invaziji Rusije na Ukrajinu. Dokle će EU i zapadni partneri prihvatati takav odnos?
Zweers: Da budem iskren, očekivao sam da će EU u protekloj godini zauzeti oštriji stav po ovim pitanjima. To se nije dogodilo jer se, generalno gledano, EU plaši da će oštriji stav previše naštetiti odnosima sa Srbijom. Ta politika može da se nastavi još neko vrijeme, ali istovremeno Srbija neće moći mnogo da napreduje u procesu pristupanja EU ako ostane dvosmislena u pogledu svojih geopolitičkih perspektiva.
RSE: Ako pođemo od činjenice da Rusija koristi Srbiju da destabilizuje Zapadni Balkan i preko njega i EU, da li mislite da bi odgovor lidera EU i zapadnih partnera morao da bude drugačiji?
Zweers: Da, EU treba da bude principijelna i konsekventna prema Srbiji i drugim kandidatima po svim kriterijumima za pristupanje, uključujući i spoljnopolitičko usklađivanje. I EU bi trebalo da bude glasna o političkim porukama koje ponekad čujemo od srpskog rukovodstva koje su protiv evropskih vrednosti.
RSE: Očekujete li da će Srbija morati na kraju ipak jasnije da se opredeli?
Zweers: Srbija ne mora ništa da radi jer je suverena država. Ali to je suverena država koja se obavezala da postane članica Evropske unije i čije rukovodstvo redovno izjavljuje da je spremno da preduzme teške reforme koje su ključne za članstvo u EU, pa to treba da pokaže i u praksi.
Biti relativno otvoren prema zemlji koja čini takve zločine i ne poštuje međunarodno pravo, kao što to Rusija čini danas, nije održiva opcija.
Problem u ohrabrivanju Dodika
RSE: U okviru izvještaja imate jednu zanimljivu analizu. “Mjerili ste” učestalost kojom je Vladimir Putin u svojim govorima i nastupima spominjao Zapadni Balkan i pojedinačno tri države. Iz tog grafikona ističu se dva podatka. Prvi da je najviše o Zapadnom Balkanu govorio na početku svog dolaska na vlast. Takođe, gledano pojedinačno po državama, Srbija iskače na grafikonu. Naročito u periodu 2018-2020. Da li imate objašnjenja zašto baš tada?
Zweers: Nemam posebno objašnjenje, iako ono odražava naše nalaze da je Srbija za Rusiju najvažniji partner u jugoistočnoj Evropi.
RSE: Interesantno je i da je spominjanje opalo naročito u godini početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. Kako to tumačite?
Zweers: Mislim da to pokazuje da su do tog vremena ruske političke izjave postale mnogo više fokusirane na Ukrajinu i odbranu ruskog narativa o njenoj invaziji na Ukrajinu.
RSE: Milorad Dodik u BiH je kanal ruskog upliva i on te svoje dobre odnose ni ne pokušava da sakrije. Koliko je za stabilnost BiH naročito opasan uticaj Rusije?
Zweers: To je prilično opasno. Problem je u tome što je Rusija podržavala i ohrabrivala Dodika u njegovim secesionističkim ambicijama. Između ostalog i preko svog ambasadora u Sarajevu (Igor Kalabuhov), koji je, na primjer, učestvovao na ilegalnim paradama 9. januara u Banjaluci.
Ovo ozbiljno podriva Dayton, a time i stabilnost Bosne i Hercegovine kao zemlje. Svakako da dejtonski sistem pati od mnogih mana, ali rešenje treba naći u izgradnji građanske države u skladu sa presudama ECHR-a (Evropskog suda za ljudska prava) a ne da entiteti idu svojim putem.
RSE: Gdje vidite najveću prijetnju mešanja Rusije u Crnoj Gori? Ta država jeste uvela sankcije Rusiji, osudila u UN invaziju, zatvorila je i svoj vazdušni prostor za ruske avio kompanije. Ipak, Rusija ne odustaje od pokušaja uticaja. Gdje su slabe karike u Crnoj Gori? Da li su to pojedini političari, Crkva ili nešto treće?
Zweers: Slabe karike su između ostalog u cyber sigurnosti Crne Gore. Vidjeli smo dosta cyber-napada u državi a koji se mogu povezati sa Rusijom. Na primjer, napadi na web stranice i kritičnu infrastrukturu crnogorske vlade u augustu 2022. Rusija je takođe finansirala nekoliko političkih snaga u zemlji proteklih godina, iako je njihov uticaj relativno ograničen.
Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad
Kakvo je tvoje mišljenje o ovome?
Budi prvi koji će ostaviti komentar!