Kako se bliži datum glasanja o Rezoluciji o genocidu u Srebrenici - intenzivira se i retorika koja zabrinjava čak i pojedine političare. Da li je retorika političara i retorika građana? Jesu li nas svojom pričom uspjeli getoizirati, udaljiti jedne od drugih, kako se mladi bore protiv toksičnih narativa? Hoće li priča da smo drugačiji i da ne možemo skupa izgubiti dah pred novim valom generacija koje pune koncertne dvorane i putuju bez obzira na sve? O životu koji se dešava za Novi dan govorit će ovog jutra Zagorka Grahovac iz Nevesinja - poslanica u NSRS, aktivistica Dženana Aladžuz u Sarajevu, Amer Čanković iz Helem Nejse i muzičar Davor Sučić koji će podijeliti svoja životna iskustva.

Davor Sučić je uputio i jasnu poruku svim političarima u našoj zemlji.

“Kada su još postojale videoteke, otišao sam i ostao frapiran kada sam vidio postavku unutru. Veliki broj komedija, akcija, trilera… Frapirao me koliki je bio dio sa hororima. Tada sam shvatio koliko je strah upotrebljiva roba i koliko se na strahu može raditi. Izgleda da su to iskustvo sa videotekama imali i naši političari. Izgleda da su shvatili da je strah ona matrica koja će ih dugo, dugo držati u sedlu. To je najsigurniji način ako nemaš perspektivu, znanje, obrazovanje i nikakvu svijest o tome u kakvom društvu treba da živimo. Osim da ti živiš dobro i hajruješ što više. Strah je idealna opcija. To je jedan trokut. Geometrijski predmet koji nam već 30 godina plasiraju naši etno poglavice i ubjeđuju nas da je sve dobro šta nam se dešava, samo je bitno da ne puca”, kazao je Sučić.

No, kako kaže političke “poglavice” žive u svom svijetu i treba da ih pustimo da uživaju u tome.

“Puca finansijska konstrukcija svega toga, očekujem da će vreća polako da se isprazni. Vidim da i kreditni investitori polako zaziru od njihovih pogleda na društvo. Vidim da nema baš odziva i radosti kod investitora. Poglavice žive u svom svijetu i pustimo ih da uživaju tome. Međutim, čitav jedan paralelni svijet se ipak dešava. Na moju radost, mlada generacija odlazi na koncerte. Recimo Aleksandra Prijović prodala 98 hiljada karata u Zagrebu, Dino Merlin u Beogradu 150 hiljada karata. Bez obzira na ogromni trud da nas se odvoji, ta priča gubi dah. Ljudi se povezuju. Tu su hvala Bogu društvene mreže koje nam dopuštaju da vidimo kako drugi i drugačije žive. Paralelni svijet apstrahira ovaj život u kojem žive ove naše poglavice. Poglavice koje pokušavaju metodama iz 19 vijeka da se bore sa svemiriskim brodom. To neće ići. Ako želite da imate spomenik kao Mirza Delibašić, morate imati znanje, obrazovanje i ljudske performanse. Mnoge etno poglavice bi voljeli da imaju ovakav spomenik, ali sa ovom paradigmom ga neće dočekati”.

Uskoro o ovome u Novom danu sa Minelom Jašar – Opardijom.