U BiH sve je više gladnih ljudi, potreba za mjestima na kojima će dobiti besplatnu hranu sve je veća. Nakon Bihaća i Travnika, Udruženje Pomozi.ba otvorilo je restoran Dobre volje i u Sarajevu.

S Vratnika su jutros dvije sestre, po kiši, bez kišobrana došle do ulice Mula Mustafe Bašeskije do broja 7. Pokisle su tražeći restoran Dobre volje, rečeno im je – tu se može dobiti besplatan obrok. Dobile su u restoranu od ljudi iz udruženja Pomozi.ba i kišobran za povratak kući.

“Pokisle smo jutros i čovjek nam je ponudio kišobran. I zima nam je jer je ovo mokro još uvijek na nama”, kazale su.

Dok političari imaju kišobran, imaju vjerovatno novca za ko zna koliko kišobrana i ko zna koliko obroka poput ovih pripremljenih za ljude koji su u državi kojom rukovode, gladni. Imaju i nosače kišobrana. Imaju li želudac i srce za ovakve priče. Jedna od sestara odgovara na pitanje sjeća li se nekog boljeg vremena.

“Sjećam se svačega. Voljela bih da mi amnezija nastupi”, dok je na pitanje ma li ipak dana koje želite zadržati u pamćenju koji su bili mnogo bolji i lakši nego ovi danas odgovorila: “Bilo je, bio mi je čovjek živ i imali smo sve. A sad, imamo svoju ćerpičaru. I zavučemo se u nju i to je to”.

U razgovoru s ekipom N1 otkriva kako živi sa sestrom koja je nesposobna za rad. Nekada, kaže, ne jedu po dva dana.

“Imam ja penziju 276 KM, ali dok platim ja račune nama ne ostane skoro ništa”, kazala je.

Nizama Ašćerija radi u restoranu. Kaže da se s ovakvim pričama susreće često.

“Žena je zadovoljna što je dobila krišku hljeba i kišobran a ne nešto drugo. Ne znam šta bih vam rekla, vremenom i naviknete na ovakve priče, ravnodušna nisam svakako, ne možete biti kad pogledate kakve sve nedaće ljudi preživljavaju, s čim se susreću svaki dan…”, kazala je.

Adnan Tatarević iz Pomozi.ba kaže da im bude teško kada čuju ove tužne ljudske priče.

“Naravno da nismo od kamena, evo ove dvije nane, ja sam jutros mogao početi plakati, zato što su one počele plakati, i nema pripreme za to, to je jako teško. Nekako se s tim nosimo, pokušavamo da okrenemo na neku šegu šalu, jer i to nam je na neki način dužnost, ne samo da im damo taj obrok”, kazao je Tatarević.

Obroke u kuhinji sa ljubavlju pripremaju. Trude se da sve bude ukusno i kvalitetno. Badema Polutan kaže kako dobijaju pozitivne povratne informacije od svojih korisnika.

“Gužvi nemamo, nemamo čekanja, nemamo kantica… ono sve što utiče na dostojanstvo ljudi, to smo sa ovim konceptom pokušali izbjeći”, rekao je Elvir Karalić iuz Pomozi.ba.

Ovo su ljudi koje srećemo svakodnevno, pored kojih živimo, koji su sa nekima od nas u srodstvu. Mnogi su se sklanjali od kamera uz objašnjenje da ne žele da im se naljute djeca koja misle da oni tu svoju penziju od 270 KM nekako razvuku… Baš to dostojanstvo im ne dozvoljava da stanu pred njih i kažu – ne razvučemo djeco, uglavnom smo gladni. Ima i onih koji dođu po pomoć pa pitaju mogu li kako pomoći onima kojima je još gore.

“Imali smo situacije da ljudi koji su pokretni, koju dođu po obrok ponude se da odnesu onima koji ne mogu dođi i to je stvarno prelijepa gesta i od njih”, kazala je Ašćerija.

Možda jednog isto ovako tmurnog i kišnog dana u restoran Dobre volje dođu i oni ljudi sa pomoćnicima koji im pridržavaju kišobran, pa uđu da popričaju sa ljudima koji su došli po obrok ili sa onima koji su svratili samo da sa nekim podijele svoju tugu. Do tog dana, ogorčeni pored gladnih, šalju poruku:

“Ja neću obrok, nisam socijala, imam ja za sina rahmetli primanje, da Bogdo nemam, da sam pod šatorom a da ga gledam očima. Haram bilo državi. Haram im bila svaka moja suza i svaka njegova kap krvi, haram im bilo.”