Prije svega slavljenje 9. januara je kopanje po živim ranama porodica preko 30.000 civilnih žrtava ratnih zločina i genocida, mahom Bošnjaka, Bosanaca i Hercegovaca, bosanskih Muslimana, koje su počinile oružane snage devetojanuarske Republike Srpske (RS), kaže u razgovoru za Danas Srđan Šušnica, kulturolog, pravnik i publicista iz Banjaluke komentarišući neustavni Dan Republike Srpske.

Dodaje da ove „republiko-srpske parade i obilježavanja 9. januara odavno nisu lokalni problem, a od skora ni samo regionalni problem“.

Na pitanje u šta se ovaj neustavni praznik pretvorio, odgovara da je “taj praznik zločina u međuvremenu postao izjava političke volje na neka tri nivoa”.

“Na nivou pitanja šta je bio i jeste pristup i cilj velikosrpskog nacionalizma u Bosni i Hercegovini (BiH); na nivou pitanja šta želi Srbija i velikosrpska ideja u regionalnim okvirima, te na nivou pitanja kakvom ili kojem ideološko-političkom poretku vrijednosti i geopolitičkom opredijeljenju stremi velikosrpska politička elita u regionu. Na prvom nivou to je dominacija zakona sile nad silom zakona i nad zdravim razumom. Militantno, protivustvno praznovanje 9. januara ustvari je sezonski rimejk modus operandi-ja zločina zvanog ‘stvaranje RS’”, kazao je Šušnica.

Šta stane između 9. januara 1992. i 9. januara 2023.?

“Citiraću jednog kanadskog novinara, neokonzervativca i islamofoba Mark-a Steyn-a, koji u svojoj knjizi ‘America alone’ 2006. godine piše: „U demokratskom dobu ne možete se boriti protiv demografije – osim kroz građanski rat. Srbi su to shvatili – kao što će i drugi kontinentalci u godinama koje dolaze: ako ne možeš nadmašiti neprijatelja, ubij ga. Problem s kojim se Europa suočava je da je demografski profil Bosne sada model za cijeli kontinent“, rekao je Šušnica.

Evo to je, dodaje, manje više suština koja stane između svaka dva 9. januara.

“Naravno ova suština na Balkanu, za razliku od Amerike i ostatka Evrope ima svoje kulturne posebnosti, istorijsku dinamiku i socijalne valere, ali sva suština 9. januara stane u jednu solidnu masovnu grobnicu, npr. u onu za sada najveću iz ratova 1990.tih u naselju 13. maj u Batajnici, koja broji 744 albanska civila, više od sedamdesetoro djece. Isto kao što suština Gleichschaltunga i 30. januara 1933. kada Hitler dolazi na vlast u Njemačkoj može da stane u jedan solidan kamp smrt, poput npr. Treblinke”, istaknuo je Šušnica.

Sagovornik danas.rs je vrsni poznavalac političkih i bezbednosnih pitanja, a posebno malignih spoljnih uticaja na Bosnu i Hercegovinu. Između ostalog, bavi se kulturološkim istraživanjima bosanskih i balkanskih tema, pisanjem i društvenim aktivizmom okrenutim protiv kulture zaborava, istorijskog revizionizma, nacionalizma i fašizma.

Cijeli intervju sa Šušnicom pročitajte na portalu Danas.