Na relaciji MUP KS-Opštinski sud u Sarajevu pljušte optužbe. Ko je kriv zašto povratnici u pravljenju prekršaja imaju vozila kojim ponavljaju greške.

Semir Rastoder, Sanjin Sefić, a sada i Armin Berberović, postali su simbol nasline vožnje na ulicama u Kantonu Sarajevo. No svakome ko se kreće ulicama glavnog grada jasno je da oni nisu jedini nasilnici.

“Ukoliko imamo podatak da je neko napravio 30 000KM prekršaja, pa to je trebalo napisati, i onda opet imaju tu osobu na cesti, znači zakazao je ovaj drugi sistem, Sudstvo i zakonodavstvo da bismo makli te ljude sa ulica. I onda imamo reprize, Selme i Edite, Have Dovadžije u Nedžarićima”, rekao je Adnan Tatarević, tehnički direktor na Institutu za saobraćaj i komunikacije.

Nakon svake tragedije otvorilo se isto pitanje, šta dalje činiti. Ovaj put pojavio se i niz prijedloga, između ostalog da se smanji dozvoljena brzina za 10 na sat.

“Imamo glavnu gradsku saobraćajnicu koja je i danas zagušena, ono što ćemo dobiti sa tih 10 na sat je veće zagušenje, veću nervozu kod vozača, ali i veče zagađenje. Te osobe koje su počinile saobraćajne nesreće nisu vozile 60 na sat, već 100”, objasnio je Tatarević.

Da saobraćaj na ulicama nije prohodan saglasan je i vještak saobraćajne struke Ševal Kovačević.

“Bojim se da to nije rješenje, jeste možda rješenje smanjiti brzinu u gornjem dijelu grada smanjiti na 50, ali dole dozvoliti da se kanališe saobraćaj. Bez gradnje longitudinala i prve i devete transferzale, teško ćemo kanalisati saobraćaj, a samo kažnjavanjem nećemo ništa postići”, pojašnjava Kovačević.

I struka i policija saglasni su da u slučaju povratnika u krivična djela nije kriva infrastruktura, već mogućnost da uporno krše propise nasilno vozeći jer im se ne oduzimaju vozila. Zbog čega policija smatra da je u oduzimanju vozila ključ.

Više u prilogu Aleksandre Tolj Ružić.