Donirana je veš mašina, koja je Aliji, stradalom od nagazne mine itekako neophodna, jer živi sam i u veoma teškim uslovima.

“Meni ovo puno znači. Nisam imao ni veš mašine, a evo kako živim. Teško. Ipak, ima ljudi ovako ko Marinko koji me se sjete uvijek i pomognu. Hvala im.”

Ovaj stanovnik naselja Tekija iz Gradiška dijeli sudbinu ostalih socijalno ugroženih u gradu na Savi.

“Međuopštinsko udruženje civilnih invalida-žrtava rata broji stotinjak članova, a cilj ovih i sličnih akcija je dizanje kvaliteta života njihovih članova, ” poručuje predsjednik ovog udruženja, Marinko Zeljko.

Slična pomoć uručena je za Vaskrs i Ranku Petriću iz Žeravice, koji takođe živi u izuzetno teškim uslovima.

U trošnoj kući boravi već 16 godina, izgubio je dvoje djece u proteklom ratu, nakon što je, priča nam, granatiran autobus u naselju Bravnice kod Jajca.

Veš mašina je ovim ljudima luksuz:

“Hvala im još jednom. Sad će mi biti lakše da perem veš, jer sam povrijedio prst pa mi je teško mnogo prati na ruke”, govori Ranko.

Grupa gradiškoh privrednika pomaže u kontinuitetu socijalno ugroženim stanovnicima.

Peć za drva, veš mašina ili namirnice, nisu luksuz, ali su nešto što jedan dio građana BiH ne može da priušti.