Na tržištu postoji nekoliko vrsta vakcina koje su ili odobrene ili su jako blizu odobrenja. Nama kao Bosancima ili Evropljanima najvažnije su vakcine koje razvija Pfizer i Moderna, kazao je za N1 Benjamin Hodžić, magistar farmaceutskih nauka i Šef odjela za analizu farmaceutskog tržišta, koji živi i radi u Danskoj.

Kakva je trenutna situacija u Danskoj?

Pogoršana je situacija što se tiče pandemije. Danska je već početkom aprilu završila sa “lockdownom”, ali je došlo do naglog porasta broja zaraženih pa se Danska ponovo zatvorila.

Koje su po vama najsigurnija vakcine?

Na tržištu postoji nekoliko vrsta vakcina koje su ili odobrene ili su jako blizu odobrenja. Šta je nama kao Bosancima ili Evropljanima najvažnije – to su vakcine koje razvija Pfizer i Moderna. Postoji još vakcina AstraZeneca koja je, da tako kažem, malo iza Pfizerove i Modernine.

Molim vas za objašnjenje na kojem principu funkcionišu Pfizerova i Modernina vakcina?

Ove dvije vakcine su prve koju su bazirane na informacionoj RNK, to je metoda koja nikada nije korišten u pravljenu vakcine. Iz šiljaka korona virusa, koji prvi dolaze u kontakt sa čovjekom, izdvojena je informaciona RNK. To je u suštini kod koji kontroliše sintezu proteina. Naučnici su taj kod ubacili u nanočesticu, odnosno nanopartiklu koja je građena od posebnih lipida, ubacili su to u jednu otopinu, kao otopinu vakcine, i to kada se unese u organizam, ta RNK, odnosno nanočestica, ulazi u ćeliju organizma, tu se oslobađa informaciona RNK, spaja se sa ribozomima i kreira se specifičan protein koji je identičan, odnosno on kopira protein sa virusa. Dakle, mi kopiramo situaciju da se naša ćelija susrela sa virusom. Tada dolazi do aktiviranja imunološkog sistema i izgrađuju se antitijela. To znači da mi koristimo infomaciju da bi napravili protein protiv koga se bori naša ćelija. Kada pomislimo da druge vakcine ubacuju umrtvljene mikroorganizme da bi pokrenule imunološki sistem – u ovom slučaju mi ubacujemo neku informaciju i sama naša ćelija proizvodi protein protiv kojeg se borimo, a u suštini taj protein je jako sličan korona virusu i zbog toga se pokreće sav taj imunološki sistem.

Još jednu stvar koju bih istakao. Nema nikakvih alarma vezanih za sigurnost i efikasnost ovih vakcina. Međutim, na dugoročnoj osnovi mi ne znamo kako će – pošto unosimo novu gensku sekvencu – i da li će doći do promjene određenog genetskog sistem, odnosno genoma i da li će u budućnosti, ili u budućim generacijam doći do nekog efekta. Volio bih da do toga ne dođe, ali niko u ovom trenutku ne zna kako će se stvari odvijati.

Kada vakcina dolazi u EU?

Mislim da ćemo kaskati za SAD-om i Velikom Britanijom jedan do dva mjeseca. Nadam se da će u januaru doći do predlaganja ovih vakcina u EU.

Po vašem stručnom mišljenju, da li se trebamo svi vakcinisati ili samo ugroženi?

Što se tiče COVID-19 ili korona virusa, mnogi statistički podaci govore da je ovo bolest koja im smrtnost blizu 0,5 posto. Osamdeset posto stanovnika koji obole nema nikakve simptome. Po mome mišljenju, ljudi koji imaju jak imunološki sistem, odnosno koji nisu u poznim godinama, koji ne boluju od hroničnih bolesti – oni imaju dovoljno jak imunološki sistem da se odbrane od toga. Ljudi koji su u nekim srednjim godinama i djeca, po mome mišljenju, ne bi se trebali vakcinisati. Ja sam da se vakcinisanje fokusira samo na ugrožene kategorije. Ako gledamo npr. sezonsku gripu, koja također odnosi mnogo života, mi smo uveli vakcinisanje kod starijih osoba na dobrovoljnoj bazi i ja bih slično uradio i sa korona vakcinom.

Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad