Šta ako sam dijabetičar? Ili možda trudnica? Alergična na penicilin… Smijem li primiti vakcinu? Kako donijeti ispravnu odluku i u kojem trenutku je najbolje da se primi vakcina na ova pitanja odgovorila je Emina Milošević, imunologinja.

Na početku razgovora je istaknula da sve vakcine koje su na tržištu djeluju tako što daju imuni odgovor na protein virusa. Različite vakcine na različite načine to postižu.

“Imamo RNK vakcine koje nose informacije u vidu RNK za sintezu S u našem organizmu, pa mi pravimo odgovor. Zatim imamo vektorske vakcine, takva je Astra Zenca i Sputnik V, i one postižu to, tako što jedan drugi virus fukcioniše kao trojanski konj koji ne može da izazove infekciju. Imamo i onaj klasični, tradicionalni način dobivanja vakcina, to je inaktivisana vakcina, mrtav virus je u pitanju, a to je kod vakcina Siniofarm i Sinovac”, pojasnila je Milošević.

Koja vakcina je najunčikovitija?

“Sve su bezbedne i ispitane. Sve su prošle ispitivanja. Za kinesku se vakcinu malo kasnilo, ali WHO je odobrio njenu primenu. Neupitna je njihova učinkovitost. Opasnost od ugušaka je daleko manja u odnosu na to šta se očekuje na Covidu. U Covidu imate tromb komplikacije u 16 posto slučajeva”, istaknula je Milošević.

Najčešće nuspojave na sve vakcine?

“Postoje reakcije koje su uobičajne. A to je povišena temperatura nakon vakcinacije, malaksalost, slabost, koja može da bude zabrinjavajuća, izgleda kao da ste se razboleli. Važno je znati da je to normalna pojava jedan do tri dana. Ako osetite povišenu temperaturu šesti dan nakon vakcinacije, odmah sumnjate da ste oboleli. Od vakcine ne možete oboleti od covida. Ni jedna od ovih vakcina ne sadrži živ virus”, naglasila je.

Od težih neželjenih dejstava zabilježeno je, dodala je, uvećanje limfnih čvorova. Opisane su i neke alergijske reakcije.

“Ljudi treba da znaju, na vakcinalnom puntu da postoji antivakcinalna šok terapija”, navela je.

Da li je neka vakcina bolja za određenu skupinu stanovništva?

“U tom smislu govorimo kada se određujemo prema starosnim okvirima. Za trudnice i dojilje. Sve vakcine se primenjuju od uzrasta 18 pa prema naviše. Pfizer je od 16 godina primenjiva. Za trudnice i dojilje je AstraZeneca i Pfizer zbog toga što postoje naučni dokazi da su te vakcine bezbedne za tu populaciju. Za rusku i kinesku nemamo još te podatke. Ne zato što postoji opasnost, već zato što mora biti dokumentovano da bi bilo preporučeno”, naglasila je naša sugovornica.

Što se tiče hroničnih bolesnika, istaknula je, ne postoji specijalna vakcina za određenu bolest, sve one dolaze u obzir.

“I ono što trebate imati u vidu je da su oni kandidati za prioritetnu vakcinaciju. Vakcine neće dovesti do pogoršanja autoimune bolesti. Postoji neko ko je u pogoršanju bolesti, naša preporuka u Srbiji je da se sačeka sa stabilizacijom stanja”, pojasnila je.

Šta je sa ženama koje još uvijek nisu rađale?

“To je jedna od najčešćih zabluda među mlađim stanovništvom. To je krenulo prvo od malicioznog datog komentara, koji je dao bivši istraživač Pfizera. Do koje mere je bio zloban komentar, može da razume neko ko je iz oblasti molekulare biologije, jer je on rekao – odgovor na vakcinu će vam proizvesti autoimunski odgovor na placentu. Pa ne dobijemo autoimunost danom rođenja kad se izložimo infektivnim agensima“, pojasnila je Milošević.

Kazala je da je jučer čula da u BiH će se davati po jedna doza vakcine onima koji su prebolovali Covid.

“To još uvek nije preporuka. Tu dolazimo do toga da li će se uvažiti kod putovanja. Pokazano je da jedna doza kod onog ko je preležao Covid postiže isto kao dve kompletne doze“, navela je imunologinja Milošević.