Potpuno logično je bilo da u Bosnu i Hercegovinu dođe takozvani „novi soj“, jer korona je dokazala da granice ne znače ništa. Prije godinu dana pitali smo se da li će korona doći uopšte u BiH i svako normalan je govorio da hoće. Isto tako je bilo za novi soj. Specijalista genetske medicine, dr. Rijad Konjhodžić, ovako je komentarisao jučerašnju vijest – da je sekvencioniranjem pronađena linija britanskog soja- B.1.1.7

Ovo što sada nazivamo novim „britanskim sojem„ je kombinacija desetak mutacija na proteinima. Ipak to je još „ virus u istrazi“.

„Kod patogenih bića, patogenih virusa, bakterija vrlo često nove sojeve prepoznajemo po njihovim genotipima, a to je da li prouzrokuju goru kliničku sliku, veću virulenciju. I to su linije koje nas interesuju. Ovo što ljudi zovu „novi soj“ nama to još nije potpuno tačno. To još nije proglašeno novim sojem. Ono što je tačno je da je to linija B.1.1.7. Svi novinari i javnost to zove novim sojem, a onaj ko treba da ga klasificira novim sojem ga naziva ‘virus u istrazi’. Ne možemo tačno reći da je to novi soj“, rekao je za N1 dr. Rijad Konjhodžić.

Još ne postoji jasno dokazana veza između linije B.1.1.7 i veće virulencije i veće smrtosti. Neko kaže da jeste veća virulentnost, veća smrtnost, neko kaže da nije – to su klinička pitanja. Virus kao i svaki primitivni organizam, će nastaviti mutirati. On će godinama napraviti ne samo jedan, nego više sojeva. I ovaj SARS-CoV-2 je soj Sarsa s kojim smo se sretali prije desetak godina. Onog momenta kada mutacije virusa, to je taj konglomerat ili akumulirane mutacije njemu daju jasnu drugu genotipsku osobinu onda će se klasificirati kao novi sojevi, pojasnio je dr. Konjhodžić.

„Bio je singapurski soj virusa, koji je bio benigniji, pa nije niko o njemu puno pričao. Pojavio se krajem prošle godine, koji je davao blažu kliničku sliku. Izgleda je sada izumro, nema ga više. To je najbolji primjer kako će ići. Imali ste singapursku liniju, ne soj, nego linija koja je manje virulentna koja je davala jednostavniju kliničku sliku. Imate sad ovu britansku, za koju se kaže da je malo virulentnija, imate južnoafričku, imate brazilsku“, nastavlja dr.Konjhodžić.

Genitičar Konjhodžić zaključuje da će se mutacije nastaviti. To je ono što možemo očekivati. Najbitnije u svemu su virulentnost i težina kliniče slike. Mogu virulirati u benevolentnije, ali i u patogenije, ne može se znati unaprijed. Bitno je da ga iskorijenimo prije nego što dođu u neku težu formu – masovnom imunizacijom.

Saznajemo da je zaražena osoba, britanski turista koji je boravio u Bosni i Hercegovini prije dva mjeseca, a u našu državu nije stigao iz Evropske unije, nego iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.