Zoran Nedeljković (61) preminuo je 29. maja od posljedica brutalnog prebijanja koje se dogodilo mjesec dana ranije u beogradskom naselju Zvezdara. Napadač, koji je 25. aprila krvnički pretukao Zorana danas je na slobodi, a Zagorka Martinović (62), sestra bliznakinja nasmrt pretučenog muškarca, za Nova.rs ističe da će se do samog kraja boriti da nasilnik odgovara za smrt njenog brata.
Zagorka na početku razgovora navodi da ju je njena i Zoranova majka pozvala 26. aprila ujutru i rekla da joj brat nije došao kući prethodne noći, što se nikada ranije nije dešavalo.
„Zvala sam ga, zvala ga je i mama, zvonilo je, ali se nije javljao. Počela sam da ga tražim svuda, između ostalog pozvala sam policiju i Hitnu pomoć za svaki slučaj. Tada su mi saopštili da mi je brat u Urgentnom centru, na odeljenju šoka A. Pitala sam da li mogu da dođem da ga vidim, rekli su mi da ne mogu i da je u komi. On nije dolazio sebi više, da bi mjesec i četiri dana kasnije preminuo“, kaže potresena sestra.
Kako dodaje, saznala je da ljekar, koji je njenog brata vidio nakon prijema u bolnici, nije smio da im daje nikakvu procjenu, iako je naslutio da su minimalne šanse da Zoran dobije bitku.
„Nama nisu smjeli, ali ni htjeli da kažu da je ljekar odmah kada ga je vidio procijenio da će biti teška borba, odnosno da su šanse da preživi sa tim povredama – izuzetno male. Čekam obdukcioni nalaz da vidimo koliko je udaraca nogom u glavu zadobio moj brat, jer je on nemoćan ležao dok ga je neko upola mlađi šutirao. Taj mladić je rekao da se ne sjeća da je udario Zorana nogom, odnosno da je bio samo jedan udarac otvorenom šakom. Pa da li od šamara mogu nastati toliki prelomi kosti glave, pitam ja nadležne organe. Kako su ti roditelji mogli da gledaju sina koji šutira nekog nemoćnog čoveka? Kako mogu da slave bilo koji povod kada znaju da je njihov sin odgovoran za smrt jednog čovjeka?“, pita se ožalošćena žena.
Dodaje i da je njen suprug načuo prognoze ljekara, ali nije želio da joj govori jer su Zoran i Zagorka blizanci.
„Mama je htjela da ide da ga vidi, nadala se da će biti dobro. Nisu joj dozvolili jer je bio izuzetno loše. Imala sam i ja potrebu samo da ga uhvatim za ruku, da mu kažem da sam tu i da čekam da otvori oči… Mnogo mi je teško. Prije neki dan, tačnije 12. septembra trebalo je da brat i ja proslavimo 62. rođendan. Ove godine smo bili na groblju“, kroz suze izgovara potresena sestra.
Zagorka kaže da postoje mnogi propusti od samog početka, tačnije od dana kada je njen brat Zoran pretučen.
Kakvo je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare