Incitat (latinski: Incitatus) bio je najomiljeni konj rimskog cara Kaligule iz njegove bogate ergele, pa ga je ovaj, kao što je i opštepoznato, imenovao za senatora.

O tom historijskom potezu postojale su dve škole mišljenja u antičkom svetu, piše na Vikipediji – jedna kaže da je Kaligula malko prso, pa došao na takvu ideju, i to je sasvim okej jer svako može jednog dana da prsne pošto to pretpostavlja olakšavajuću okolnost da je prethodno bio normalan, a druga škola mišljenja kaže da je Kaligula tako želeo da ponizi ostale senatore.

Srbija u 21. veku nema Senat, pa nema ni senatore, i to je za sada osnovni razlog zašto do sada nijedan konj nije imenovan za senatora, ali je bogatstvo srpske flore i faune u zemlji naprednjačke poetike doveo do toga da svako može postati sve što mu padne na pamet, samo ako pohvali predsednika u pogledu osobine predsednika da radi ko konj za dobrobit svih nas.

A tu predsednikovu osobinu malo ljudi zna da ceni, smatra predsednik, ali ko god zna to da ceni, ima svemirsku budućnost. Neće baš postati senator, ali može postati, na primer, državni sekretar za rad, socijalna i boračka pitanja, ili, recimo, generalni direktor PIO fonda.

Tako da ovde, kako vreme odmiče, a prošlo je već 10 godina od početka te epohe, svaki serator, a u pitanju je vrsta koja nije senator, već osoba koja ume da unedogled pohvalno priča o predsedniku bez mnogo smisla, mada izuzetno seriozno, mora da zna da mu je samo nebo granica.

Relja Ognjenović (latinski: Relja Ognjenović), pisaće uskoro na Vikipediji, postao je direktor Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Srbije, zvanog PIO fond, a o tome postoje dve škole mišljenja u naprednjačkom svetu: jedna kaže da je onaj ko ga je tu postavio malko prso, a druga kaže da je onaj ko ga je tu postavio tim činom želeo da ponizi sve seratore koji su se nadali da će baš oni da postanu direktor PIO fonda. Ali se nisu dovoljno potrudili.

Zvao se, elem, tako jednostavno – Relja Ognjenović – i onda je jednog dana postao direktor PIO fonda. To je otprlike ceo njegov CV, a CV u naprednjačkom svetu predstavlja skraćenicu od Ceniti Vučića, pa ko ima bolji CV, taj ima veće šanse da ispliva među tih 700.000 sivijaša iliti civijiša. Latinski – naprednjaka.

Relja je, dakle, piše u njegovom C(enim)V(učića)-ju, zapravo strukovni fizioterapeut, a da bi došao do ovoga gde je sad, najpre je, ko što je i red, morao biti rođen, a to se na radost svih republičkih penzionera & penzionerki desilo 10. avgusta 1990. godine u Prizrenu. Babica je u tom historijskom trenutku rekla. „Vaistinu se rodi!“, a čim je mali Relja video babicu, znao je da će jednog dana postati čovek koji će da brine o svim babicama, dedicama i ostalima koji se tako osećaju.

Završio je, piše na istom mestu, Visoku sportsku i zdravstvenu školu – smer Strukovni fizioterapeut 2012. godine, a 2015. godine Visoku školu za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo. Od silnih visokih škola i visokih zvanja u njegovom CV-ju, najviše mu je pomoglo što se tamo negde dve hiljade i neke učlanio u stranku visokog rejtinga, sa visokim liderom, te je jasno bilo da će da dogura visoko. Zato što mu je prag razmišljanja izuzetno nizak.

Sem što ima najmanje dve visoke škole – jasan je njegov CV – poseduje čak dva sertifikata, citiramo: „poseduje sertifikat Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu – ‘Podsticanje preduzetničkog duha kod mladih’, kao i sertifikat Ministarstva omladine i sporta za učešće u projektu ‘Omladinski aktivizam – gde sam tu ja“. Mada bi se taj projekat mogao zvati „Naprednjački omladinski aktivizam – gde sam tu ja i ko je ovde lud“, gde bi se naučno razrađivalo kako najlakše od fizioterapeuta Specijane bolnice za rehabilitaciju i ovlašćenog popisivača na popisu 2011. godine, stići do direktora fonda koji raspolaže sa pet milijardi evra.

U međuvremenu – mladi i nedostižni Relja – koristio je svaku priliku da svima pokaže kako i on i predsednik rade ko konji. U prsluku Srpske napredne stranke delio je drva socijalno ugroženom člansvu SNS. Na Instagramu je napisao: „Naše malo, njima je mnogo“, mada je bolje da piše: „Naše mnogo, njima je malo“.

Onda se slikao sa nekim svojim drugom Danilom, i to takođe okačio na Instagram, pa može biti da fotografija sa tim nekim Danilom više vredi kao poslovna preporuka u današnjoj Srbiji od svih visokih škola za strukovne fizioterapute i čak dva originalna sertifikata.

-Od specijalizacija posedujem sliku sa Danilom u visokoj rezoluciji – mora se navesti u svakom CV-iju.

I to vam je to.

Za razliku od Kaligulinih vremena kada si kao konj mogao da postaneš senator, samim tim istorijska ličnost, danas u Srbiji nema ničega što, kao čovek koji je spreman da veže konja gde mu gazda kaže, možeš da zamisliš a da to ne postaneš.

Što bi rekao Ričard Treći: „Ovo je kraljevstvo za konje sa CV-jem“. Ili ljude sa CV-jem.

Ili tako nekako?

Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad