Neugodan miris iz veš mašine ne znači da je dotrajala: Glavni uzrok krije se u jednoj navici tokom pranja

Problem je u samoj mašini.

Kada se pere na trideset ili četrdeset stepeni, ta temperatura nije dovoljna da uništi bakterije i plijesan. One preživljavaju i s vremenom se nakupljaju na mjestima do kojih voda slabo dolazi.

Tako nastane tanak sloj koji se zove biofilm. On zadržava masnoću, ostatke deterdženta i vlagu, i upravo on pravi miris.

Zašto tečni deterdžent i omekšivač pogoršavaju

Tečni deterdženti i omekšivači sadrže masne sastojke.

Ti sastojci se na niskim temperaturama ne isperu u cijelosti nego ostaju u cijevima i na bubnju.

Na njima se onda nakupljaju bakterije, kao na podlozi.

Zbog toga se kod mašina u kojima se pere isključivo na niskim temperaturama i s tečnim sredstvima miris javi brže nego kod onih koje povremeno rade na visokim.

Šta uraditi

Jednom mjesečno pustite prazan program na devedeset stepeni. Bez veša i bez deterdženta, ili s malo sode bikarbone. Ta temperatura uništava ono što niže ne uništavaju.

Očistite gumu na vratima. Ispod nje se skuplja voda i ostaci. Prevucite krpom cijelim obodom, uključujući i unutrašnji nabor.

Izvadite ladicu za deterdžent i operite je pod vodom. Ostaci omekšivača u njoj stvaraju sluzav sloj.

Očistite filter na dnu mašine. Kod većine je iza malog poklopca u donjem uglu. Prije otvaranja stavite krpu i plitku posudu, jer izlazi voda.

Ostavljajte vrata i ladicu otvorenim nakon svakog pranja. Zatvorena mašina zadržava vlagu, a vlaga je jedini uslov koji plijesni treba.

Šta ne pomaže

Više deterdženta.

Ako se već stvorio sloj, dodatni deterdžent ga ne uklanja nego mu dodaje.

Isto vrijedi i za omekšivač, koji miris privremeno prekrije, a sloj poveća.

I posljednje: veš se ne ostavlja u mašini nakon pranja. Mokar veš u zatvorenom bubnju za nekoliko sati dobije miris koji se poslije teško uklanja, čak i ponovnim pranjem.