Prvi put, od Dejtona do danas, u Strategiji odbrane Srbije pisat će da je strateški cilj očuvanje Republike Srpske kao entiteta u sastavu Bosne i Hercegovine. Ministar odbrane Aleksandar Vulin rekao je, predstavljajući Strategiju i izmjene Zakona o vojsci, da Srbija ostaje vojno neutralna i da će sarađivati i sa Istokom i sa Zapadom. S druge strane, dio opozicije tvrdi da iz strategije posredno proizlazi da NATO predstavlja pretnju Srbiji, kao i da ministar Aleksandar Vulin grabi ovlašćenja na koja nema pravo po Ustavu.
Kompromis za 2020. izgleda ovako – čuvaćemo Republiku Srpsku, ali kao dio Bosne i Hercegovine. To nije jedina rečenica kojom odbrambena strategija izlazi iz postojećih granica Srbije.
“Utvrđeno je sedam nacionalnih interesa. Očuvanje integriteta i teritorijalne celovitosti Srbije. Očuvanje unutrašnje stabilnosti i očuvanje postojanja i zaštite srpskog naroda gde god da on živi. Ova rečenica koju sam sada izgovorio nikada nije našla svoje mesto pod suncem u istoriji moderne srpske države”, rekao je ministar odbrane Aleksandar Vulin.
Opozicija, bar onaj njen dio koji i dalje učestvuje u radu parlamenta, pita se zašto u Strategiji odbrane stoji da je Srbija ugrožena od vojnog napada. Ko je taj potencijalni napadač, pita se predsjednik Nove stranke Zoran Živković, ako je Srbija okružena skoro isključivo NATO zemljama.
“Pošto se graničimo sa NATO državama ili sa onima koji su pod direktnom kontrolom NATO, poput BiH i Kosova, očekujem da se objasni građanima zašto smo pod pretnjom agresije od strane NATO, dok njihovi oficiri sede u našem Generalštabu”, rekao je Zoran Živković iz Nove stranke.
Novica Antić iz pokreta “Metla 2020” upozorava da izmjene Zakona o vojsci daju dodatna ovlašćenja ministru odbrane, koji ulazi, kako kaže Antić, u ovlašćenja Generalštaba.
“Ministar Vulin je kada su ovlašćenja u pitanju, nastavio sa razvlašćivanjem Generalštaba, samim tim što je Prvostepeni vojni disciplinski sud sada stavio pod svoju komandu, odnosno pod sekretarijat Ministarstva odbrane. Mi smatramo da takva odredba nije smela da prođe Odbor za ustavna pitanja, jer je taj sud sam po sebi neustavan, pošto Ustav zabranjuje preke, privremene i vanredne sudove”, kaže Antić.
U svjetlu promjena, vojska je nedavno vratila i stare jedinice. 63. padobransku i 72. specijalnu brigadu. Vojni komentator Aleksandar Radić za N1 kaže da bi trebalo bolje razlikovati, šta je brigada, a šta bataljon po veličini.
“Imamo vlasti koje su opterećene medijskom prezentacijom. I zaista, bilo bi najbolje da za njih napravimo brigadu za parade i smotre. I da se ti ljudi uvežbavaju po celu godinu i da kad god njima zatreba, oni se pojave na televiziji. I pokažu kako se lepo “stroje”. Jedan civil u ministarstvu odbrane Nenad Miloradović i načelnik generalštaba Milan Mojsilović su jezgro klike koja pokušava da stvori niz novih jedinica, kako bi predstavila da se u vojsci nešto čini. A zapravo broj ljudi ostaje isti ili manji”, smatra Aleksandar Radić.
Izmjenama Zakona o vojsci predviđeno je da oficiri i vojnici koji odu u međunarodne misije neće moći odmah po povratku da daju otkaz u vojsci, već da moraju da ostanu u radnom odnosu tri puta duže, nego što je trajala misija.
Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad
