Najprije je kolabirala žena. Kažu da nije jela nekoliko dana i nakon ukazane pomoći se pridigla. Zatim, mlađi muškarac. Ljekari bez granica odveli su ga da mu ukažu dalju pomoć. Juče su imali nekoliko stotina intervencija, a često je, kažu, problem stajanje u redu bez hrane i vode.

U redu u kome je nekoliko hiljada ljudi povremeno su rasle tenzije. Skandirali su: “Pustite nas da idemo, i mi smo ljudi”.

“Mi smo ljudi, ne životinje. Ovdje smo na ulici već danima”. “Nema vode, hrane, ovo nije kamp”. “Noćas od jedan stojimo ovdje. Vidite smeće”. “Mi nismo kriminalci, a tretiraju nas kao kriminalce” – samo je dio onoga što su nam nezadovoljne izbjeglice ispričale.

A kakva je bila noć govore brojni ostaci od vatri koje su gorjele. Kažu da su neki ovdje i po četiri dana. “Četiri noći spavanja na ulici. Noću je hladno. Nismo dobili ništa da nas zaštiti od hladnoće, nema vode, toaleta, ničega. Na ulici smo”, pričaju.

“Juče je bilo tako hladno da nismo znali šta da radimo. Nismo uopšte spavali. Već tri dana ne spavam i stojim ovdje”, dodaje drugi.

Mnogi su zbunjeni, pa sa strane gledaju u red u koji se ne usuđuju da stanu.

Ovdje moraju da budu, jer je jedini način da odu iz Preševa da uzmu dokumenta u prihvatnom centru. Ne razumiju ni šta u njima piše, ali znaju da im je taj dokument neophodan.

Više o tome u prilogu Gordane Bjeletić: