Crna Gora je pozvana da se pridruži NATO, objavljeno je jutros na ministarskom sastanku u Briselu.
Ministri spoljnih poslova su se saglasili da pozovu Crnu Goru da postane 29. članica Alijanse.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je, otvarajući sastanak šefova diplomatija država članica, izjavio da NATO politika otvorenih vrata ima za cilj širenje stabilnosti, bezbjednosti i demokratskih vrijednosti na kojima Alijansa počiva.
“Svi postajemo jači i stabilniji time što držimo svoja vrata otvorenim”, rekao je Stoltenberg, preneo je RTCG.
Stoltenberg je čestitao Crnoj Gori, što je ispraćeno snažnim aplauzom u sjedištu NATO u Briselu.
“Ovo je početak jedne divne alijanse”, rekao je Stoletenberg, preneo je Reuters.
Šef njemačke diplomatije Frank-Valter Steinmeier rekao je sinoć da smatra da je postignut konsenzus među državama članicama i da Crna Gora može da bude ohrabrena raspravom u Briselu u okviru koje će se odlučivati o pozivu za članstvo.
Lukšić: Istorijski kamen međaš
Na zajedničkoj konferenciji za novinare šef crnogorske diplomatije Igor Lukšić je podvukao da je poziv Crnoj Gori “istorijski kamen međaš” posle sticanja nezavisnosti i otvaranja pregovora o članstvu s Evropskom unijom.
Lukšić je ocenio da je svaki korak ka članstvu Crne Gore u Evropskoj uniji i NATO, imao povoljan uticaj na sve njene susede.
Stoltenberg je istakao da je Crna Gora ostvarila važan napredak u reformama i pokazala privrženost zajedničkim vrednostima NATO i međunarodnoj bezbednosti.
On je napomenuo da atlantski partneri očekuju da vlasti u Podgorici nastave reforme u vladavini prava bitkom protiv korupcije kao i da izgrađuju podršku javnosti članstvu u NATO.
Čelnik Atlantskog saveza je takođe naglasio da je svaka zemlja suverena u odluci da zatraži članstvo u NATO i “podvukao da poziv Crnoj Gori nema veze s Rusijom, već je to stvar Crne Gore i NATO”.
On je time odgovorio na pitanje novinara neće li poziv Crnoj Gori učiniti još složenijim odnose NATO s Rusijom, podvukavši da “odluka da se uputi poziv Crnoj Gori nije usmerena ni protiv koga, već je stvar zajedničke bezbednosti… i niko nema prava da se u to upliće”.
Lukšić je naglasio da “poziv nije kraj procesa, to je početak sledeće faze i reforme će se, i moraju se, nastaviti”.
On je dodao da će vlada u Podgorici “posebno nastaviti reforme u vladavini prava, bitku protiv korupcije i organizovanog kriminala i izgrađivati snažniju javnu podršku članstvu u NATO”.
“To je i posebno dobra vest za Zapadni Balkan jer još jedna zapadnobalkaska zemlja kao članica NATO znači više stabilnosti i bezbednosti za ceo region”, ocenio je crnogorski ministar inostranih poslova.
Stoltenberg je naveo da se Crna Gora uz pomoć NATO modernizovala i reformisala i da članstvo u NATO Crnu Goru ugrađuje u evroatlantsku zajednicu i jača bezbednost na Zapadnom Balkanu.
NATO politika otvorenih vrata je, kako je rekao, bila veliko dostignuće i približila celu Evropu našoj želji da postane cela slobodna i u miru.
Bosna i Hercegovina, Gruzija i Makedonija takođe napreduju ka članstvu u NATO i Atlantski savez je predan težnjama tih zemalja, pomoći će im u tome i ohrabruje ih da nastave reforme, dodao je on.
Na pitanje kako vidi promenu u političkoj i bezbednosnoj situaciji na Zapadnom Balkanu posle poziva Crnoj Gori da postane članica NATO, posebno kad su u pitanju Srbija, Kosovo i Bosna, Lukšić je odgovorio da je u molbi Crne Gore da se pridruži NATO bilo to da nije reč samo o bezbednosti i stabilnosti Crne Gore, već i o njenoj daljoj demokratizaciji i ekonomskom boljitku.
“Argument je bio da je to važno i za stabilnost i bezbednost Zapadnog Balkana i uveren sam da je svaki naš korak ka članstvu u Evropskoj uniji i NATO, imao povoljan uticaj na sve naše susede, bez obzira da li oni zaista žele da uđu u NATO ili u ovoj fazi oklevaju ili usvajaju neke druge političke odluke”, rekao je Lukšić.
