Karić: Srbiji danas nije potreban novi zid, već most

U središtu Karićevog teksta su dijalog među različitim društvenim akterima, odgovornost institucija i ekonomski razvoj kao temelji dugoročne stabilnosti i napretka zemlje.

„Srbija se danas suočava sa izborom važnijim od svakog političkog slogana ili izbornog rezultata: kakvu zemlju želimo da ostavimo budućim generacijama?“, piše Bogoljub J. Karić.

Autor navodi da vjeruje u Srbiju koja razgovara, ne ruši mostove i u kojoj se različita mišljenja ne pretvaraju u mržnju.

„Ja verujem u drugačiju Srbiju. Verujem u Srbiju koja razgovara, koja ne ruši mostove, već ih gradi, i u kojoj se različita mišljenja ne pretvaraju u mržnju. Možemo biti različiti, a živeti zajedno“, navodi Karić.

„Razgovor nije slabost“

Karić svoje stavove povezuje i s više od pet decenija poslovnog iskustva, navodeći da je iz rada s ljudima različitih nacija, kultura, vjera i političkih pogleda naučio važnost dijaloga.

„Jer razgovor nije slabost. Razgovor je snaga. Kompromis nije poraz. Kompromis je način da dve strane pronađu ono što ih povezuje“, piše Karić.

U tekstu ponavlja da želi razgovarati i sa studentima i sa Srpskom naprednom strankom (SNS).

„Ne želim da pomirim ljude tako što ću nekome reći da odustane od svojih stavova i ideala. Želim da ih približim tako što ćemo pronaći ono oko čega možemo da se složimo“, ističe autor.

„Naša djeca nisu naši neprijatelji“

Poseban dio članka Karić posvećuje studentima i protestima.

„Ne mogu da prihvatim da se naša deca nazivaju neprijateljima Srbije. Mladi ljudi koji protestuju ne smeju se unapred proglašavati siledžijama, izdajnicima ili neprijateljima samo zato što izražavaju svoje nezadovoljstvo“, piše Karić.

Navodi da se može razgovarati o tome ko predstavlja studente, njihovim zahtjevima i metodama, ali smatra da se ne smije izgubiti osjećaj odgovornosti prema mladima.

„Ako smo mi stariji stvorili društvo u kojem mladi osećaju da nemaju dovoljno prostora, poverenja ili perspektive, onda je naša obaveza da ih saslušamo. Ne da ih vređamo. Ne da ih se plašimo. Ne da ih udaljavamo od sebe. Već da sednemo sa njima za sto i razgovaramo“, navodi Karić.

Autor tvrdi da je dva puta razgovarao s ljudima koji su bili uključeni u organizovanje studentskih protesta.

„Ja verujem u takve razgovore. Verujem da se poverenje ne može nametnuti, već samo izgraditi. A prvi korak ka tome jeste da jedni druge prestanemo da posmatramo kao neprijatelje“, dodaje.

„I sa vlašću treba razgovarati“

Karić ističe da politička pripadnost, prema njegovom mišljenju, ne bi trebala biti mjerilo patriotizma.

„Neko podržava vlast jer veruje u ono što je urađeno. Neko traži promene jer smatra da je moglo i moralo da bude drugačije. Neko je zadovoljan, neko zabrinut, a neko očekuje drugačiji pravac razvoja. Svi ti ljudi imaju svoje mesto u Srbiji i svi su deo njenog društvenog tkiva“, piše autor.

On zagovara politički dijalog i odgovornost svih strana.

„Ako želimo stabilnu, uređenu i evropsku Srbiju, moramo pokazati da političke razlike mogu da postoje bez trajnog sukoba. Demokratsko društvo ne podrazumeva da se svi slažemo. Podrazumeva da, i kada se ne slažemo, umemo da razgovaramo i da odluke donosimo imajući u vidu širi interes zemlje“, smatra Karić.

Prema njegovom stavu, izbori ne bi trebali predstavljati početak novog političkog obračuna.

„Jer posle izbora Srbija ostaje ista zemlja, a njeni građani ostaju jedni drugima susedi, kolege, prijatelji i porodice. Zato je naša obaveza da, bez obzira na političke razlike, pronađemo način da zajedno radimo za Srbiju“, navodi.

Politika „mostova“

U članku Karić obrazlaže i ono što naziva „politikom mostova“.

„Često kažem da biznismeni grade mostove, a političari zidove. Ne govorim to zato što mislim da su privrednici bolji od političara, već zato što sam kroz više od pet decenija poslovanja naučio koliko je za svaki ozbiljan rezultat važno povezivati ljude, interese i različite poglede“, piše Karić.

Prema njegovom mišljenju, povjerenje vodi saradnji, saradnja razvoju, a razvoj većoj sigurnosti i stabilnosti.

„Od razgovora nastaje poverenje. Od poverenja nastaje saradnja. Od saradnje nastaje razvoj. A od razvoja dolazi sigurnost. To nije samo poslovni princip. To je princip na kojem se može graditi i ozbiljna, stabilna i odgovorna država“, ističe.

„Pomirenje ne znači zaborav“

Karić naglašava da njegov poziv na pomirenje ne podrazumijeva zanemarivanje odgovornosti.

„Pomirenje ne znači zaborav. Ne znači ni odricanje od istine, niti oslobađanje od odgovornosti. Naprotiv, pravo pomirenje moguće je samo kada postoji spremnost da se utvrde činjenice i poštuje vladavina prava“, navodi autor.

Dodaje da nadležne institucije trebaju utvrđivati eventualnu odgovornost u skladu sa zakonom.

„Odgovornost jača institucije. Osveta ih slabi. Odgovornost vraća poverenje u državu. Osveta produbljuje podele“, piše Karić.

Prema njegovom mišljenju, Srbiji je potreban kontinuitet tamo gdje je u interesu države, promjena gdje je neophodna i odgovornost gdje je zakon prekršen.

„Srbiji nije potrebna ekonomija čekanja“

Značajan dio članka posvećen je ekonomiji i položaju mladih.

„Čovek koji nema posao, sigurnost i perspektivu teško može da veruje u budućnost. Mladi čovek koji razmišlja da ode iz Srbije ne pita samo ko je na vlasti. On pita: Gde ću raditi? Koliko mogu da zaradim? Mogu li da pokrenem svoj posao? Mogu li ovde da zasnujem porodicu i da svojoj deci obezbedim bolju budućnost?“, navodi Karić.

On zagovara ekonomiju zasnovanu na proizvodnji, investicijama, inovacijama i otvaranju novih radnih mjesta.

„Srbija ne sme da bude zemlja koja izvozi samo sirovine i radnu snagu. Mora da bude zemlja koja stvara, proizvodi, inovira i zadržava svoje ljude“, ističe.

U tom kontekstu spominje povezivanje nauke i privrede, razvoj novih tehnologija i umjetne inteligencije, jačanje domaće proizvodnje i projekte poput „Tesla grada“.

„Jer najbolji odgovor mladom čoveku koji pita da li u Srbiji ima budućnosti nije politički slogan. Najbolji odgovor je – da mu omogućimo da tu budućnost može da izgradi“, piše Karić.

„Ne treba nam više zidova“

U završnom dijelu članka Karić ponavlja poziv na prevazilaženje političkih i društvenih podjela.

„Ne treba nam više zidova. Treba nam više mostova. Ne treba nam više mržnje. Treba nam više razgovora. Ne treba nam više podela na 'nas' i 'njih'. Treba nam Srbija“, navodi autor.

Smatra da nijedna politička stranka, institucija, generacija ili pojedinac ne mogu sami graditi budućnost zemlje.

„Srbija se može izgraditi samo ako povežemo ono najbolje što imamo: mlade ljude, znanje, privredu, nauku, domaći kapital i iskustvo ljudi koji su uspeli u svetu“, ističe Karić.

„Poslije izbora mora početi razgovor“

Karić u završnici teksta navodi da će, bez obzira na rezultate izbora, različiti politički i društveni akteri ostati dio Srbije.

„Studenti će ostati deo Srbije. SNS će ostati deo Srbije. Opozicija će ostati deo Srbije. Privrednici će ostati deo Srbije. Mladi će ostati deo Srbije. I svi oni moraju da nađu način da razgovaraju“, piše Karić.

Poručuje da svoje poslovno iskustvo želi staviti u službu, kako navodi, „ponovne gradnje mostova među ljudima u Srbiji“.

„Jer ekonomija bez mira nema budućnost. Politika bez dijaloga nema stabilnost. A društvo bez međusobnog poštovanja nema zajedničku budućnost“, zaključuje Bogoljub J. Karić.

IFIMES je na kraju objavljenog članka naglasio da stavovi izneseni u tekstu predstavljaju lične stavove autora i ne odražavaju nužno zvanične stavove Instituta.

╰┈➤ Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android /iPhone/iPad