Nervozni poštar je sarajevska grupa koja je osamdesetih godina na prostorima bivše Jugoslavije dominirala zajedno s brojnim bendovima nastalim u glavnom gradu BiH. No ono po čemu je ovaj bend bio zaista poseban jeste fuzija dva muzička žanra - folka i hard rocka, kombinacije koja je učinila da Nervozni poštar, doslovno preko noći, počne obarati sve rekorde u prodaji albuma.

Nervozni poštar je prije nekoliko decenija spojio nespojivo, hard rock i folk, začinio sve to dobrom zezancijom i stvorio muziku koju su jednako konzumirali i rockeri i folkeri. Osnivač i lider benda Fadil Šabović kaže da im je to za rukom pošlo na prirodan način, jer su nastali i kasnije stvarali u gradu i državi u kojoj je publika voljela i jednu i drugu vrstu muzike.

“S obzirom na to da sam glavni autor kompletnog opusa Nervoznog poštara i da sam inicijator same ideje, iskreno da vam kažem meni je odgovor na to pitanje: ‘Jako, jako prirodan’, a sve ostalo što se događalo i sve podjele koje su ljudi nametnuli u muzici koje nikako ne stoje, su neprirodne. Dakle, kako je jednom izjavio Miles Davis, velikan jazz-a, u svojoj autobiografiji: ‘Ne postoji nikakva podjela među žanrovima muzike – postoji samo dobra i loša muzika’. Tako da je to ono što je mene vodilo. Osim toga, u umjetnosti ne postoje pravila. U matematici možda postoje, ali u muzici ne. U muzici je dva plus dva onoliko koliko ja želim, a u matematici je zbir ta dva broja četiri”, rekao je Šabović za N1.

Bezvremenski hit

Grupa je nastala u Sarajevu, tačnije na Ilidži, a popularnost je stekla nakon prvog pojavljivanja na “Ilidžanskom festivalu” 1985. godine.

“Na Ilidži su tada živjeli poznati kompozitori narodne muzike Damijan Babić i Mijat Božović koji su ustanovili “Ilidžanski festival”. S druge strane, Sarajevo je vrvilo od rocka i mi smo bili u centru dešavanja i jednog i drugog, tako da je naš put bio jako prirodan. Ja sam se još kao gimnazijalac bavio rock muzikom, imao sam svoj bend i uporedo sam išao u muzičku školu koju je vodio profesor Damijan Božić. Tako da je meni to bilo logično, i jedno i drugo. Jednostavno sam se izrazio prirodno, ono što sam osjećao, a to što sam osjećao je pokazalo da je sasvim normalno da možda taj folk upakujem s rock gitarama i ništa tu nisam vidio čudno iako je u početku to svima izgledalo jako čudno. Ali, na sreću predstavnicima Yugotona iz Zagreba to nije bilo neobično i oni su to prihvatili. Upravo su oni lansirali Nervozni poštar kao bend na “Ilidžanskom festivalu” 1985. godine”, kaže naš sagovornik.

Uprkos brojnim hitovima koje je ovaj bend iznjedrio, pjesma “Nova godina kuca na vratima” postala je bezvremenski hit  koji decenijama unazad obilježava svaki doček Nove godine. Na muzičkoj platformi YouTube ima gotovo četiri miliona pregleda, ali Šabović objašnjava da bi vjerovatno imala i deset puta više pregleda da nije brisana i iznova postavljanja na toj platformi.

“Mnoštvo naših pjesama je dostizalo milionske tiraže, tako i ova pjesma za koju sam siguran da je imala deset puta više pregleda nego što sada ima. Da budem iskren i mene malo iznenađuje kao autora pjesme to veliko interesovanje i popularnost, ali se Nova godina etablirala među najbolje, a možda je i najbolja pjesma za Novu godinu, kako neki kažu. Radi se o tome da je Nervozni poštar uvijek slikao situacije oko sebe. Kad sam pisao tu pjesmu, gledao sam život, nisam izmišljao stvari. Jako mi je bilo bitno da je to veselo i da je to poštena pjesma. Ona u svom tekstu želi svima sve najbolje. Po meni muzika nije tu da donosi tugu, nego veselje. Tako da je Poštar većinu svog opusa posvetio ritmu, veselju, zezanciji i humoru“.

Dodaje da su kompozitori u drugoj polovini prethodnog stoljeća stvarali bezvremensku, kvalitetnu muziku koja se i danas sluša s još većim žarom:

“Publika je drugačija, ali se i život promijenio, država se promijenila…sve se promijenilo. Sve je tako dinamično, samo je promjena nepromjenjiva. Ali je interesantno to da i dalje vlada interes za našim pjesmama. Mi smo potrefili tu neku notu s našom sredinom i podnebljem koje dira u dušu i mislim da je najbitnije što smo sve to radili pošteno. Nismo kalkulisali kao što to danas neki kompozitori rade u zaista velikom procentu”.

Sarajevo je bilo jugoslovensko čudo

U razgovoru za N1, Fadil Šabović se osvrnuo na prijašnja vremena kada je sarajevska rock and roll scena dominirala. Kaže da se mnogo toga promijenilo u odnosu na te godine, ali da je to prirodno te dodaje:

“Kada pogledate sve te bendove i albume koje su snimali tih ‘80. godina, Sarajevo je bilo jugoslovensko čudo, ali je bilo i fizičko sjecište jer je mnogo ljudi iz svih krajeva bivše Jugoslavije stjecajem okolnosti živjelo u Sarajevu – od Đorđa Novkovića, Kornelije Kovača, Gabora Lenđela, a da ne govorim o domaćim izvođačima poput Bregovića, Davorina Popovića i kompanije. I to je tada zaista bio kvalitet. Sarajevo je bilo rock and roll čudo i to niko ne osporava. Mislim da se ta vremena neće više nikad ponoviti, jer se ništa ne ponavlja. Ne ponavlja se ni život, imamo samo jedan i živimo ga najbolje što možemo. Te su godine neponovljive, ali možda neko napravi dvadesete i tridesete boljim od osamdesetih. Možda se pojave neke djevojke i dečki koji će biti bolji, ja to ne osporavam, ali smatram da teško do toga može doći”.

Na pitanje da li u narednom periodu možemo očekivati nešto novo iz “kuhinje” Nervoznog poštara, Šabović odgovara:

“Nervozni poštar je bend koji jako propagira svoje ime, a to je nervoza. Kod nas ima jako puno nervoze od početka do kraja i sad smo u jednoj fazi koja je dosta onako napeta, jer bismo trebali reformisati bend. Mislim da Croatia Records sprema neki box od naših pet albuma i da će to izbaciti ubrzo, a što se tiče benda, mislim da postoje neke diskusije da možda pjevač malo krene u solo karijeru – u folk jer on ima taj izražaj i on to voli, a da bend malo više krene u neku varijantu koja je pop-folk ili tako nešto. Tako da je sad ispred nas vrijeme koje će biti malo i nama samima upitno, ali ćemo nešto napraviti i vidjeti kako publika reaguje”.

Grupa je aktivna gotovo 40 godina, a današnju postavku čine autor grupe Fadil Šabović, vokal Endži Kočan, bas gitarista Dragan Đurđelija – Gago, solo gitarista Goran Zafirovski – Šmit, bubnjar Goran Velinov – Panča, klavijaturista i harmonikaš Dragan Soldo.

Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad