Fudbalsku reprezentaciju Srbije na startu kvalifikacija za Svjetsko prvenstvo očekuju tri teške utakmice, protiv Republike Irske i Portugala u Beogradu i protiv Azerbejdžana u Bakuu. Selektor Srbije - Dragan Stojković Piksi je govorio za zvaničnu stranicu Fudbalskog saveza Srbije i tom prilikom poslao jasnu poruku šta očekuje od svojih pulena.

“Iskreno, jedva čekam prvo okupljanje u Staroj Pazovi. Igrači znaju ko sam ja, ja znam ko su oni… Neke poznajem lično, neke ne… Zato će taj generalni sastanak u ponedeljak biti vrlo svrsishodan i interesantan. Za njih edukativan, ako ga shvate na pravi način. Jer fudbal nije samo trčanje i davanje golova. Postoji spektar stvari od kojih zavisi da li će jedan fudbaler, jedan trener ili jedan funkcioner biti na nivou da dostojno reprezentuje svoju zemlju. Nebitno da li je na terenu ili je na ulici, u restoranu, bilo gde. Ako me budu pažljivo slušali, puno će im značiti. Dobiće jednu lekciju, ne samo fudbalsku, nego i životnu”, rekao je Piski.

Selektor Srbije je nedavno u jednom intervjuu izjavio da ne smije biti velike euforije u slučaju pobjede i da neće biti tragedija u slučaju neuspjeha.

“Porazi u svakom slučaju ostavljaju psihološke posledice na ekipu. Ali to nikako ne sme da se smatra tragedijom. Može da se proguta formulacija sportska tragedija kada se promaši penal u poslednjem minuti ili te sudija ošteti u toku utakmice, pa se izgubi na glup način. Ali termini tragedija i potop, to nikako ne mogu da prihvatim. Ljudi, znate li šta znači tragedija u životu? Ne dao Bog nikome! A sport je tu da te učini srećnim ili tužnim. U ovom drugom slučaju, naučiš lekciju, podigneš se i nastaviš dalje. Ako bismo na svaki poraz gledali kao na tragediju, ko bi se onda bavio sportom. Svi bi izgubili želju i posvetili se nekom drugom poslu. Jer zašto bi svoj život stavljali na kocku kad mogu da uživaju u nekim lepšim stvarima. Zato ne treba previše da se radujemo, ali ni da tugujemo. Strast i emociju ćemo da prepustimo navijačima, a naš fokus mora da bude uvek sledeća utakmica i novi izazov”, zastao je Stojković pa se nadovezao:

“Jednu stvar ne smemo nikako da smetnemo s uma. I u pobedi i u porazu, mora da se pokaže respekt prema protivniku. To je veoma važno. Tu se vidi veličina ekipe. Da shvatite kako se osećaju momci koje ste upravo pobedili, da ih razumete, jer to isto može i vama da se desi. Ja sam u karijeri umeo da se radujem, da slavim u svlačionici, ali nikada nisam ‘pokazivao mišiće’ s namerom da uvredim protivnika. Tako se stvara kult ličnosti koji je u životu još važniji od igračkih kvaliteta”.

Osvrnuo se Stojković i na čuvenu utakmicu u finalu Kupa Jugoslavije 1988. godine, kada je loše izvedenim penalom omogućio banjalučkom Borcu da osvoji trofej.

“To se jednostavno desi, apsolutno ništa ne bih zamerio svom igraču koji bi odlučio da penal izvede ’panenkom’. Vi ne idete svesno da šutirate penal na taj način, prelomi se u momentu i to je to. Meni se desilo u tom finalu Kupa. Zašto sam tako šutirao, zaista ne mogu da objasnim. To vam iskreno kažem, jer sam krenuo ka penalu a idejom da šutiram u golmanov desni ugao, dole po zemlji, pored stative. I u poslednjem trzaju, kada sam prišao lopti, odlučio sam se na nešto totalno glupo i nepotrebno. Kasnije su ljudi rekli nema veze, ionako nije bio penal. Poklonjen praktično. Borac je zaslužio taj trofej. Veležu sam par dana pre toga dao gol ’panenkom’ u Beogradu, ali ne verujem da je Karalić zbog toga ostao na liniji. Siguran sam da nije znao da ću tako šutirati. Da sam šutnuo u stranu, bio bi ukopan. Svi bi mu rekli ’čoveče, što se nisi bacio, šta čekaš’. Rizikovao je i dobio. Zato ni svojim igračima neću ništa reći, to je njihova odluka. Svesni su odgovornosti, a dešava se da i najveći igrači na svetu promaše ’panenku’”, rekao je Piksi.

Priznao je Piksi jednom prilikom da je bio ljubimac selektora Jugoslavije Ivice Osima.

“Tačno je, bio sam Osimov ljubimac, samo što on to nije pokazivao. Bio je dosta šarmantan, ja sam ga puno voleo. Volim ga i dan danas. Ima neki specifičan šarm i mislim da je mene posebno držao u srcu. To je neki moj utisak, da li je tako ne znam, moraćete njega da pitate. A to, da vam se neki igrač u reprezentaciji posebno dopadne i da postane vaš ljubimac, zašto da ne, ali daleko od toga da ga to stavlja u neki privilegovan položaj. Naprotiv, to je još gore. Mora da bude duplo bolji od drugih da bih ja zaista bio na svoj na svome. I da mogu da kažem eto vidiš, to mi je ljubimac, ali zaslužuje da mi bude ljubimac”, rekao je Stojković na kraju intervjua za zvaničnu stranicu FSS.