Ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost Bob Dylan i dalje je bez komentara, a većina medija prenosi da je to siguran znak da će odbiti nagradu. Ukoliko se to desi, on će biti sedma osoba u historiji koja je odbila ovu prestižnu nagradu.
Važno je reći da su samo dvije osobe od spomenutih šest, odbili Nobelovu “svojom voljom”, odnosno bez pritiska političkih ili društvenih struktura.
1. Jean Paul Sartre
Filozof je 1964. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost, koju je odbio. Kako se navodi u njegovom zvaničnom objašnjenju koje je dostavio Nobelovom komitetu, on je rekao da ne želi da bude institucionalizovan kao pisac.
“Nije isto ako se potpišem kao Jean Paul Sartre ili kao Jean Paul Sartre, dobitnik Nobelove nagrade. Pisac mora da odoli da bude pretvoren u instituciju, čak i kada se tako nešto dešava na počasan način”, naveo je Sartre.
2. Le Duc Tho
Vijetnamski revolucionar i političar, odbio je Nobelovu nagradu za mir koju je dobio 1973. godine, zbog učestvovanja u Pariskoj mirovnoj konferenciji. Na toj konferenciji potpisan je prekid sukoba u Vijetnamskom ratu.
Kako je rekao, i poslije potpisanog sporazuma nasilje se nastavilo, tako da ono nije doprinijelo prekidu rata u južnom Vijetnamu.
“U ovakvim uslovima nije moguće da prihvatim Nobelovu nagradu za mir. Kada se budu u potpunosti poštovali uslovi primirja, i pravi mir bude zavladao južnim Vijetnamom, biću u mogućnosti da prihvatim nagradu”, naveo je Le Duc Tho.
Preostala četiri dobitnika Nobelove nagade su odbili priznanje zato što su bili primorani da to urade na neki način.
3. Boris Leonidovič Pasternak
Ruski pisac odbio je 1958. godine Nobelovu nagradu za književnost. Njegov roman “Doktor Živago” ponio se prema Sovjetskom socijalizmu i Crvenoj revoluciji na prilično “liberalan” način, i stoga je bio i zabranjen u SSSR. Mnogo godina kasnije, objelodanjeno je da je CIA vodila tajnu promociju knjige unutar Sovjetskog saveza.
Pasternak je dobio nagradu za knjigu po kojoj je snimljen i popularan film, ali ju je odbio zbog straha od Sovjetskog režima.
4. Gerhard Domag
Nemački patolog i bakterolog dobio je Nobelovu nagradu iz medicine 1939, koju je odbio ali ne svojom voljom. Nagradu je dobio pošto je zahvaljujući njegovom radu stvoren prvi komercijalni antibiotik.
Poslije vijesti da je dobitnik Nobelove nagrade, njemačka policija Gestapo ga je uhapsila i privela na saslušanje. Pušten je, ali je nakon toga objavio da neće prihvatiti nagradu koju je dobio od Nobelovog komiteta.
5. Richard Kuhn
Dobitnik Nobelove nagrade za hemiju bio je prinuđen 1938. godine da odbije priznanje od Nacističkog režima. Iako djeluje kao sličan slučaj kao kod Domaga, daleko je komplikovaniji.
Kuhn je bio poznat pripadnik Nacističke partije i vatreni zagovornih antisemitizma. Pored toga, zahvljujući njegovim istraživanjima, proizveden je otrov soman, koji je korišten kao hemijsko oružje. Iako je Nobelovu nagradu dobio zbog istraživanja vitamina, naučna javnost je ujedinjena u ocjeni da nije zaslužan da dobije priznanje i da bude ikakav “uzor” u nauci.
6. Adolf Butenandt
Još jedan naučnik koji je zbog nacističnog režima odbio Nobelovu nagradu za medicinu. Priznanje je dobio 1939, zbog svog pionirskog rada o spolnim hormonima. Uspio je da izdvoji jedinjenje estron. U skladu sa politikom nacističkog režima, odbio je nagradu, ali ju je poslije ipak prihvatio 1949.
Bio je član Nacističke partije, i navodi se da je učestvovao u projektima koji su bili povezani sa vojnim aktivnostima Njemačke. Ipak, za razliku od Kuhna, nikada aktivno nije propagirao nacizam.
N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mreža Twitter | Facebook.
