Tema dana je organizovani kriminal u Bosni i Hercegovini. Gost Novog dana televizije N1 bio je Denis Hadžović, generalni sekretar Centra za sigurnosne studije.

“Ovo je bio jedan od zajedničkih napora da se države bore porotiv trgovine ljudima. Ono što je dobro vidjeti je da države sarađuju između sebe i vidi se da je saradnja efektna i efektivna”, komentarisao je Hadžović o međunarodnoj akciji protiv trgovine ljudima i o raciji koja je provedena u Njemačkoj i Austriji, ali i Bosni i Hercegovini i Rumuniji.

“Nemaju administrativnih prepreka, a mi smo ovo vidjeli i tokom ratnih dešavanja na Balkanu, to jeste da su te grupe nesmetano sarađivale, s tim da su ulozi vjerovatno veći sada. Neophodno je da države rade na tome, da se uvezuju i da se ostvaruje saradnju sa evropskim državama“, kazao je Hadžović na pitanje zašto je teško ući u trag organizovanim kriminalnim grupama.

“Dugo vremena je BiH bila balkanska ruta za trgovinu ljudima. Sad je ruta malo promijenjena, kriminalci se prilagođavaju tome, sad idu preko Mađarske”, dodao je Hadžović.

“To je takođe globalna pojava kao i organizovani kriminal. Vidimo i da je i Austrija jedna od tih i nova međunarodna prijetnja kojoj se mora naći adekvatan odgovor”, komentarisao je Hadžović akciju austrijske policije pri kojoj je uhapšeno 13 osoba, osumnjičenih za regrutovanje muslimana za bliskoistočne ratove.

“Prema nekim informacija,  Austrija je bila finansijski centar za radikalizaciju osoba koje su na putu ekstremizma i radikalizma, tako da i u BiH i u zemlje regiona najveća finansijska podrška dolazi iz Beča“, prokomentarisao je Hadžović “Bečku vezu”.

“U BiH i regionu je ogroman pritisak socio-ekonomska tematika. Vidimo da osobe koje odlaze na ratišta žive u neprihvatljivim uslovima za život, tako da je to jedan od utjecaja, kao i avanturistički dio, ali i radikalizam”, odgovor je Hadžovića na pitanje šta utiče na mlade ljude na odlazak na ratišta.

Na pitanje Alme Dautbegović-Voloder da li se uopće mogu radikalizovane osobe vratiti u normalne tokove, Denis Hadžović je rekao da mogu i da moraju. “Ono što je cilj svakog društva je da smanji sigurnosne prijetnje, tako da što prije treba da ukažemo da se te osobe trebaju vratiti u normalan život, a svi moramo dati svoj doprinos tome”, rekao je Hadžović.

“Sigurno su adekvatne kazne, ali ono što  javnosti nije poznato je da te odredbe nisu još stupile na snagu. Ne može se retraktivno primjenjivati, jer tretira zloupotrebe koje su se desile nakon juna. Novi zakon treba tek dati svoj efekt pa ćemo znati da li su dovoljno visoke kazne”, odgovor je Hadžovića na pitanje da li su kazne do 10 godina dovoljne da bi nekoga spriječile da ratuje.

Na pitanje koliko je zapravo bh. ratnika u Siriji, Hadžović kaže da prema podacima, do kojih je vrlo teško doći, otprlike od 100 do 350 ratnika je neka granica takvih osoba. “Vjerovatno je taj broj 150, od osoba od kojih su bili ili koje su tamo, i to su trenutno najrealniji podaci, ali to predstavlja problem jer nemamo tačnih podataka”, zaključio je Hadžović.