U Hrvatskoj će stupanjem na snagu zakona o subvencioniranju stambenih kredita država otplaćivati pola rate kredita četiri godine mladim parovima za kupovinu prvog stana ili kuće. U BiH mladi još uviijek mogu samo sanjati o ovakvoj subvenciji.

Haris i njegova djevojka planiraju se vjenčati ali i otići iz BiH. Iako je zaposlen, kaže kako u BiH ne vidi perspektivu i da u ovako teškoj situaciji i ne pomišlja da kupi stan. Kada bi imao bilo kakve olakšice možda bi i razmislio.

“Meni bi u mom slučaju jako puno to značilo, možda bi odmah ujutro otišao i digao kredit kad bih imao pomoć od države. Eto pola te rate kredita, a ovako u ovoj situaciji, i ne pomišljam nažalost“, kazao nam je Haris Bukva.

Harun se ipak odlučio za kupovinu stana, digao je kredit jer je kaže to jedini način da se u BiH kupi stan. Nije imao nikakve olakšice, a pomoć bi sada dobro došla. Bilo kakva olakšica od države bi dobro došla.

“Rata kredita koju trenutno imam je poprilično visoka i i mnogo bi mi olakšalo, ovako bih mogao možda malo i da živim, a trenutno moram samo da radim kako bih to otplatio“, naveo je Harun Medar.

U BiH nema strategije, niti zakona koji bi regulisao stambenu politiku prema mladima i na taj način olakšao kupovinu vlastite prve nekretnine, ističu iz NVO sektora. U RS se pak realizuje poseban program sufinansiranja kamatne stope na stambene kredite za mlade i mlade bračne parove. U Federaciji je situacija nešto drugačija.

“U FBiH nemamo strategiju niti zakona na federalnom nivou, ali ono što imamo jesu jednogodišnje odluke kantonalnih vlada koje imaju određene olakšice za stambenu politiku za mlade i te olakšice dobro da postoje. To je npr. subvencioniranje kamate na stambene kredite, takođe oslobađanje od plaćanja od prometa na nekretninu. Npr. u Kantonu Sarajevo imamo oslobađanje na promet na nekretninu, ali samo u novogradnji“, komentarisala je Neira Neimarlija Roić, ekonomska stručnjakinja iz Instituta za razvoj mladih Kult.

Jednogodišnje odluke Vlada Kantona se mijenjaju iz godine u godinu, a u pojedinim kantonima, tvrde, uopšte ne postoje olakšice niti programi.

Prema nekim istraživanjima, 70 posto mladih u BiH do 30 godine živi sa roditeljima ili starateljima. U nesigurnom okruženju na tržištu rada mladi se teško odlučuju na dizanje dugoročnih kredita jer nisu sigurni da li će ih moći otplaćivati.

U Hrvatskoj, naprimjer, država će otplaćivati pola rate kredita četiri godine. Stupanjem na snagu Zakona o subvencioniranju stambenih kredita u Hrvatskoj se omogućava kupovina i novih i starih stanova i kuća, čija vrijednost ne prelazi 1.500 eura po kvadratu, pri čemu država sufinansira kredite koji ne premašuju 100.000 eura. Od 4. septembra kreću prijave a interes građana za subvencionirane kredite je veliki.

“Sva dokumentacija koju sam trebala prikupiti je u banci i onog trena kada APN otvori prijave,  pretpostavljam da će krenuti iz banke“, kazala je Romana Dugandžija.

U Srbiji se program sufinansiranja realizovao od 2004-2014. Da biste učestvovali, morali ste imati između 23 i 45 godina, mjesečnu neto zaradu manju od 840 eura, te da ste državljanin Srbije, bez nekretnine u vlasništvu.

N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mrežaTwitter | Facebook i UŽIVO na ovom linku.