Bosna i Hercegovina je blokirana zbog NATO-a, a to je obaveza koju Dodik blokira. BiH je trebala biti primljena u NATO odmah nakon Dejtonskog sporazuma, jer to bi bila jedina garancija za njen teritorijalni integritet i ne bi se stvorio prostor za političare poput Dodika da time manipulišu, istakla je Sonja Biserko za N1.

Gostujući u Pressingu na N1, osnivačica i predsjednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji kazala je i to da svaka podjela po etničkom principu u regionu ugrožava sve zemlje, ali i samu Srbiju.

Kako komentariše nedavni sastanak Aleksandra Vučića sa vladikama na koji je poveo i Milorada Dodika?

“Dodik je u poslednje vreme više u Srbiji nego u Sarajevu. Nema uvid o čemu su razgovarali, ali srpsko pitanje je bilo na dnevnom redu, a Vučić je tražio podršku. Crkva je protiv podele, pogotovo onaj dio koji se nalazi na Kosovu. Oni koji su u kontaktu sa ljudima su protiv podele. Ima jedan deo koji verovatno ga podržava u nastojanjima, ali nisu izašli sa planom. Ahtisarijev plan je jedino rešenje po meni. Treba ga vratiti, usavršiti, on je najveća moguća granica sigurnosti za srpsku zajednicu.”

“Cela Bosna je blokirana zbog NATO-a, jer je to obaveza – a sada Dodik to osporava. BiH je trebala biti primljena u NATO odmah nakon Dejtonskog sporazuma, jer to bi bila jedina garancija za njen teritorijalni integritet i ne bi se stvorio prostor za političare poput Dodika da time manipulišu. Zloupotrebljavaju i Dejtonski sporazum koji nije sporoveden ni u jednom aspektu, povratak u Aneksu sedam se nije desio.”

Prema njenom mišljenju – etničke podjele su bomba za Evropu.

“Svaka podela po etničkim linijama ugrožava u samu Srbiju. Sandžak, jug Srbije i sever Vojvodine. Nema razloga da se susedne zemlje ne koriste takvim principom, a to je opasno za Evropu. Legitimisanje principa po etničkoj liniji je bomba za Evropu, koje imaju manjinska pitanja koja mogu biti uvod u neku vrstu konflikta.”

Vulin poručio da RS nema svoju vojsku – ali srpski narod ima? Da li to treba shvatiti kao prijetnju?

“Sve je sada radikalizovano zbog međunarodnog konteksta i manje pozornosti međunarodne zajednice na Balkan. Balkan se tretira kao unfinished business. Nije konsolidovan prostor, nove države nisu konsolidovane, svi spore nešto. Tranzicija nije bila uspešna. Nije došlo do demokratizacije, nije pobedio ni kapitalizam – nego neka vrsta divljeg kapitalizma, nego redistribucija. Nacionalne elite su u dosluhu kako bi održale vlast. Narodi na ovim prostorima su taoci elita. EU pokušava, ali za to treba vremena, zahtevat će novi odnos i novu politiku prema Zapadnom Balkanu sa fokusom na demokratizaciju.”

“Sve ogoljeno pred Haškim tribunalom”

Zašto danas više niko ne spominje srpsko-bošnjački dijalog na kojem je insistirao Vučić, a imao je partnera u Bakiru Izetbegoviću?

“Za tu vrstu dijaloga potrebno je da se u Srbiji prihvati realnost u regionu. Ali o čemu bi se dijalog vodio, o čemu bi Srbija razgovarala. Taj dijalog bi se morao voditi za Bosnom i Hercegovinom, kojima ima specifičnu situaciju, tri zajednice sa različitim narativima. Treba doći do objektivne istine, šta se desilo, mada je to ogoljeno pred Haškim tribunalom, mnogi su radili na tome. To se treba sistematizovati i o tome razgovarati. Bez raščišćavanja prošlosti nema budućnosti. Zašto je došlo do rata, kakvi su uzroci i na koji način normalizovati odose u regionu i osposobiti ga za članstvo u EU. Nije slučajno EU insistirala na tranzicijskoj pravdi, ali površno. Nije otvoren dijalog o presudama.”

“Srpski narativ o nedavnoj prošlosti govori o tome da su Srbi nedužni, okruženi neprijateljima, da je zapad protiv Srbije jer je u bliskim odnosima sa Rusijom. Normalizuje se ono što se dešavalo u devedestin. Osuđenici u javnosti imaju veliki prostor, predstavljaju neku vrstu moralne vertikale, imaju funkcije. Šešelj oduzima vreme u debatama, on uspostavlja neku vrstu moralne vertikale oko koje se gradi konsenzus oko toga šta je bilo.”

Ona je dobila status državnom neprijatelja nakon svjedočenja u Haagu po tužbi Hrvatske protiv Srbije i nakon što joj je Stjepan Mesić dodijelio visoko priznanje. Kako živi u Srbiji danas?

“Živim isto, uvek. Pritisci su manji. Ono što je Vučić vešto uradio – marginalizovao je civilni sektor, ne direktnim pritiscima, nego uskraćen je pristup medijskom prostoru. Nezavisni mediji imaju ograničen domet. Elektronski medijski prostor je važan, a pod kontrolom je režima. Finansijski je gradio svoj vlastiti sektor, koji uživaju podršku iz budžeta. Donacije iz vana su manje, to je ograničilo prostor. Civilni sektor se sveo na neke organizacije koje su vidljive sve ove godine.”

“Veliki deo istorijske nauke je bio u funkciji falsifikovanja, to je nešto što je sada dominantno. Istoriografija je imala ulogu u podupiranju nacionalnog programa”, navela je Biserko.

Sada se formira nova generacija mladih, koji su prisutni, to je važan novi momenat. Njihovi susreti stvaraju sinergiju, i ti ljudi će biti važni u budućnosti, poručila je na koncu gostovanja Biserko.

Strogo je zabranjeno preuzimanje sadržaja, vijesti, videa ili fotografija bez dozvole. Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad