Visoki zvaničnici Evropske komisije i BiH jučer su na sastanku u Sarajevu, održanom u okviru Mehanizma za praćenje dešavanja nakon liberalizacije viznog režima, imali priliku da sagledaju konzistentnost napretka u vezi sa svim reformama koje se provode u skladu sa zahtjevima Mape puta vizne liberalizacije za BiH.
Iako je BiH ostvarila napredak nakon liberalizacije viznog režima, Evropska komisija je konstatovala da, ipak, postoje oblasti, uključujući borbu protiv ogranizovanog kriminala i korupcije, te upravljanja granicama, u kojima su potrebni dodatni napori.
Diskusija je obuhvatila saznanja sa prethodnih sastanaka održanih u okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja, kao i na osnovu niza terenskih posjeta, posebno u vezi sa preostalim ciljevima, koje su bile organizovane u posljednjih nekoliko mjeseci uz učešće eksperata država članica.
Preostali ciljevi uključivali su zatvaranje neautorizovanih graničnih prelaza sa Crnom Gorom, uspostavljanje Agencije za prevenciju korupcije i koordinaciju borbe protiv korupcije, uspostavljanje efikasnog policijskog sistema za razmjenu podataka, koji bi bio dostupan i tužilaštvima u BiH, i otvaranje Stalnog azilantskog centra u Trnovu, navodi se u zajedničkom saopćenju EU i Ministarstva bezbjednosti BiH.
Evropska komisija primila je k znanju da sigurnost dokumenata u BiH može biti smatrana usklađenom sa EU/ICAO standardima i potpuno provedena, iako je određena nesigurnost bila prisutna zbog zastoja u izdavanju jedinstvenih matičnih brojeva. BiH je zamijenila sve stare pasoše novim biometrijskim dokumenatima druge generacije, a u oktobru ove godine je među prvim zamljama u Evropi počela izdavati biometrijske pasoše treće generacije.
Na jučerašnjem sastanku, među najvažnijim istaknuti su otvaranje Stalnog azilantskog centra u Trnovu i priprema novog Zakona o azilu BiH koji će u potpunosti biti usklađen sa Pravnom tekovinom EU i najboljim relevantnim međunarodnim i evropskim praksama.
U području migracija, Nacrt zakona o strancima je u radu i konačna verzija treba da bude završena do kraja godine. Nadgledanje granica treba biti dodatno unaprijeđeno, a kapaciteti za graničnu kontrolu pojačani. Konstatovano je da je otvaranje zajedničkog centra za policijsku saradnju u Trebinju bio dobar korak za jačanje prekogranične saradnje, te da on treba što prije biti operativan.
Organizovani kriminal i terorizam najveći problem
Borba protiv organizovanog kriminala i terorizma ostaje od suštinskog značaja, zbog čega su neophodna dodatna unapređenja, naročito u provođenju strategije borbe protiv organizovanog kriminala i suprotstavljanja nasilnom ekstremizmu i radikalizaciji.
Trgovina ljudima i dalje ostaje specifičan kritičan element bezbjednosne politike, koji zahtijeva dalje unapređenje u oblasti zakonodavnih amandmana, te zaštite i identifikacije žrtava. Finansijski kriminal i sistem borbe protiv pranja novca takođe treba dodatna unapređenja, a još treba usvojiti izmjene krivičnih zakona.
Evropska komisija je konstatovala napredak u oblasti različitih reformi i strateških napora u oblasti ljudskih prava. Ipak, diskriminacija i zaštita manjina još su kritične tačke, od neophodnog provođenja odluke Evropskog suda za ljudska prava u slučaju “Sejdić i Finci”, do uspostavljanja sveobuhvatnog okvira za borbu protiv diskriminacije. Inkluzija ranjivih grupa, naročito romske populacije, te integracija povratnika, predstavljaju dva kompleksna izazova za koje su i dalje neophodna dodatna sredstva i stalna posvećenost.
Predstavnici EU postavili su pitanje broja neosnovanih zahtjeva za azil koje i dalje podnose državljani BiH u nekoliko zemalja članica EU i zemljama povezanim sa Šengenom. Od početka 2014. godine podaci pokazuju povećanje broja podnesenih zahtjeva za azil državljana BiH u članicama EU i zemljama povezanim sa Šengengom, što je 85 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Da bi bilo riješeno ovo pitanje, kratkoročne i dugoročne mjere za borbu protiv ovog negativnog fenomena treba da provedu institucije BiH, sistematično i pravilnom alokacijom sredstava.
Tim EU podsjetio je da je Mehanizam suspenzije viznog režima stupio na snagu u januaru ove godine. Na osnovu toga, zemlje članice EU mogu zahtijevati od Evropske komisije da u hitnoj situaciji i kao posljednju mjeru razmotri mogućnost privremene suspenzije bezviznog režima za državljane trećih zemalja.
