Hoće li Bosna i Hercegovina pristupiti Otvorenom Balkanu ili se vratiti Berlinskom procesu i šta je bolje za nju? Mišljenja su podijeljena, ali ono što je sigurno jeste da je za ulazak u Evropsku uniju potrebna bolja regionalna saradnja.

Bosna i Hercegovina je dio jugoistočne Evrope, a ne Balkana i tako bi je trebalo pozicionirati, nova je ideja okruglog stola povodom integracijskog puta za ulazak u Evropsku uniju.

”Mi jesmo jugoistok Evrope. Ovakvom debatom želimo da pokrenemo na promišljanje na inicijativu da se ovaj prostor počne zvati jugoistok Evrope, jer nam je to poruka da smo bliže i da nam je ubrzaniji proces EU integracija”, Nedžad Branković, zamjenik minitsra komunikacija BiH

Da bi pristupile Evropskoj uniji, zemlje regije trebaju, između ostalog, unaprijediti i regionalnu saradnju. Upravo zbog toga je 2014.godine šest država regiona pristupilo Berlinskom procesu. Do danas, on nije realizovan. Nova inicijativa je Otvoreni Balkan.

No, on je za Bosnu i Hercegovinu i dalje otvoreno pitanje, ali i opasnost, zbog svoje nedorečenosti i netransparantnosti, navode stručnjaci.

Sedad Dedić, pravni fakultet Zenica kaže:

”Opasno je sve ono što ima nejasne elemente, a Otvoreni Balkan ima puno nejasnih elemenata. Potpuno je interesantno zašto pokretati nešto novo, ako postoji već Berlinski proces koji obuhvata sva ona pitanja koja se tretiraju i Otvorenim Balkanom.”

”Demografska i ekonomska dominacija Srbije u ovom regionu je nešto što je sasvim prirodna činjenica. No u kombinciji sa toksičnim političkim narativima i sa načinom na koji je ova inicijativa plasirana, to itekako predstavlja problem”, kaže Nedžma Džananović – Miraščija, Fakultet političkih nauka

Da je Otvoreni Balkan prijetnja za Bosnu i Hercegovinu, ali i susjednu Crnu Goru, smatra i lider Saveza za bolju budućnost, Fahrudin Radončić.

Fahrudin Radončić, predsjednik SBB-a kaže:

”Mislim da su Amerikanci i ljudi iz Njemačke, već počeli da testiraju ideju da se objedine Vašingtonska priča, jer Vašington po izjavama gospodina Eskobara stoji iza Otvorenog Balkana uz određene uslove da se ne može parcijalno provoditi, i Berlinskog procesa. Da to postane jedan proces, da mi ne bi čekali 20 ili 50 godina hoće li nas primiti u EU, očigledno neće. Nego da se kao region razvijamo, ali da imamo veoma odvojene račune, granice, suverenitete, a ekonomska saradnja naravno.”

A na integracijskom putu i u svojoj borbi za ulazak u Evropsku Uniju, Bosna i Hercegovina trebalo bi da ispuni 14 prioriteta, koje je Evropska komisija predložila prije 3 godine.

”Zakoni i dio zakona koji se pominju u 14 prioriteta su pripremljeni, oni već imaju zeleno svjetlo Evropske komisije. Slijedi jedna demokratska procedura, rasprava u Parlamentu, u VM da ti zakoni ugledaju svjetlo dana u procesu odlučivanja”, rekao je Edin Dilberović iz Direkcija za evropske integracije

Bosna i Hercegovina i dalje je podijeljena. Dok Republika Srpska želi pristupiti Otvorenom Balkanu, iz Federacije Bosne i Hercegovine raspoloženiji su za vraćanje Berlinskom procesu. Prije donošenja odluke, trebalo bi utvrditi šta je od 2014.godine urađeno Berlinskim procesom, a šta je realno očekivati od inicijative Otvoreni balkan.