Međunarodna organizacija za migracije konačno je obznanila finansijski izvještaj za proteklih nekoliko godina. Kao što se moglo pretpostaviti za pomoć migrantima u Bosni i Hercegovini ova organizacija, uz još pojedine međunarodne organizacije koje asistiraju na terenu - na raspolaganju je imala nevjerovatne količine novca. Od 2018. do danas potrošeno je više od 100 miliona maraka. Od toga za podršku institucijama BiH otišlo je oko 7 miliona.

154 miliona maraka uplatila je Evropska unija od 2018. godine do danas na račune IOM-a i partnera UNICEF-a, UNHCR-a, DCR-a. Potrošeno je više od 100 miliona. A na računu Organizacije do jula ove godine imaju na raspolaganju još više od 50 miliona. Riječ je o, mnogi su mišljenja, nevjerovatnim sumama novca koje ne opravdavaju izrazito loš položaj migranata.

Anketa:

“Meni je jako žao da su toliki novci potrošeni, a što taj narod gore se pati na ovakvom vremenu, niskoj temperaturi. Ja mislim da nije do vlasti, nije do Kantona, nego IOM-a, oni su pare dobili oni ih i potrošili”.

“Što je IOM radio državni posao, IOM nije državna institucija, te poslove je trebalo raditi Ministarstvo sigurnosti i Ministarstvo civilnih poslova, ne IOM”.

No, međunarodni kreditori nisu imali povjerenje da će Institucije BiH raspolagati novcem na odgovarajući način.

“To je čisto humanitarna pomoć i šta to znači? To znači da mi tu pomoć ne doznačujemo vladama, to uvijek ide humanitarnim organizacijama, partnerima, to je princip na kojem osiguravamo humanitarnu pomoć onima kojima je potrebna”, tvrdi Balazs Ujvari, portparol EK.

Od navedenih 154 miliona maraka, za pomoć dražavi, IOM nabavio specijalizirana vozila, opremu, uniforme, Službi za poslove sa strancima, Graničnoj policiji, MUP-u USK. U iznosu, navode u Izvještaju, od oko 7 miliona maraka.

“Problem je što su te pare date IOM-u i UNHCR-u, a kažu to je pomoć BiH. A onda u Izvještaju vidite da je trećina tih para ode na servisiranje plata administraciji tih istih koji su dali pare, znači stranaca. I sada imate apsurdnu situaciju, mislim da 240 kontejnera vrlo finih, vrlo skupih, vrlo uslovni za neki privremeni boravak stoje u Biri i država nema nadležnost da ih s jedne lokacije prebaci na drugu, a tamo stoje prazni, zjape, a na drugoj se bore sa šatorima da opskrbe tu populaciju”, kaže Damir Mašić, Komisija za sigurnost Parlamenta FBiH.

Gruba struktura pokazuje da su administrativni troškovi iznosili nekih 2,6 miliona maraka. Uspostava prihvatnih centara oko 14 miliona maraka. A najveći dio novca, tvrdi IOM, otišao je na humanitarnu pomoć migrantima, oko 40 miliona maraka. Kada se u obzir uzmu patnje migranata u BiH, opravdano je upitati da li se moglo s tim novcem pomoći više?