Prof. dr. Dijana Marković-Bajalović, sva svoja akedemska zvanja stekla na Pravnom fakultetu u Beogradu. Nakon 20 godina profesorskog rada je dobila otkaz na Univerzitetu Istočno Sarajevo, na Palama. Za N1 ona je prvi univerzitetski profesor koja otvoreno govori šta se dešava na javnim fakultetima, kakva je njihova sprega s politikom, otkriva kako se nezakonito javne univerzitetske funkcije isprepliću sa vjerskim- crkvenim. U svojoj ispovijesti prof.dr. Marković- Bajalović otkriva na koji način se guši sloboda misli i govora, kako radi pravosuđe te govori o slučaju Dragičević i Memić.

Šta je ključni razlog da ste nakon 20 godina ostali bez posla, kao vrhunski profesor i doktor pravnih nauka?

Isključivi razlog je to što sam više puta ukazivala na krupne nezakonitosti na Pravnom fakultetu u Palama i obaveštavala o tome nadležne institucije. Mnogo sam puta zbog toga bila izložena neosnovano pokretanim disciplinskim postupcima i omalovažavana na druge načine. Zbog toga sam se obraćala sudu i tužilaštvima tražeći zaštitu, bez uspeha, za sada. Na kraju su mi dali otkaz na osnovu monstruozne odredbe čl. 97 st. 4 i 5 novog Zakona o visokom obrazovanju Republike Srpske. Ta odredba je u suprotnosti sa Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava, Konvencijom MOR o prestanku radnog odnosa i Ustavom Republike Srpske. Imam razloga da sumnjam da je odredba formulisana u saradnji između pojedinih profesora sa Pravnog fakulteta u Palama i visokog funkcionera u resornom ministarstvu, kome je omogućeno da dobije izbor u zvanje i dodatni angažman na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu.

Pri tom, navodni ključni dokaz moje „krivice“ da radim na još jednom fakultetu u Srbiji je falsifikovan. O tome imam nalaz sudskog veštaka koji sam dostavila Univerzitetu. Upravni odbor, umesto da mi pruži zaštitu, štiti dekana Pravnog fakulteta i rektora. Protiv dekana i rektora sam podnela krivične prijave Tužilaštvu BiH i Okružnom tužilaštvu u Istočnom Sarajevu i očekujem da postupe po njima.

Jeste li bili politički podobni ili nepodobni ? Da li je to bitno i na univerzitetima?

Ne znam da li sam podobna ili nepodobna, ali znam da nemam zaštitu nijedne partije, ni u vlasti ni u opoziciji. Profesor sam koji misli svojom glavom, a takvi su uvek nepodobni. Na javnim univerzitetima je vrlo bitno da li ste bliski nekoj partiji ili niste. Ne možete doći na dekansku ili rektorsku funkciju bez podrške onih u vlasti. Ako imate zaštitu partije na vlasti, možete da radite šta god hoćete. Resorno ministarstvo i tužilaštva će ignorisati osnovane prijave zbog nezakonitih radnji dekana, nezakonitih izbora u zvanje, trgovine uticajem, pa i prodaje ispita. Prosvetna inspekcija kao da ne postoji poslednjih godina. Na javnim univerzitetima vlada oligarhija pojedinaca koji samo kruže na funkcijama, bez ikakve provere kvaliteta njihovog rada i odgovornosti bilo kome za svoj rad.

Da li je i ko je uopšte ocjenjivao Vaš rad?

Univerzitet u Istočnom Sarajevu se ne bavi ocenom rada svojih nastavnika i saradnika, a trebalo bi, jer bi se tada znalo ko zaista drži nastavu i ispituje studente u skladu sa zakonom, a ko ne i ko piše i objavljuje naučne radove, a ko ne. U svakom semestru se sprovodi anonimna studentska anketa. U tim anketama ja sam uvek ocenjivana najboljim ocenama. Međutim, studentska anketa nije jedino merilo rada univerzitetskog nastavnika. Bez lažne skromnosti mogu da kažem da sam uvažena kao naučni radnik ne samo u BiH, veći u regionu, i da imam status međunarodno priznatog eksperta. No, organima Univerziteta to nije bitno. Šta više, stekla sam utisak da su ugledni i priznati nastavnici njima samo smetnja, jer u njima vide opasnost za svoje pozicije. Mnogo puta sam rekla: „Treba li da potpišem izjavu da se neću kandidovati ni za poziciju dekana, ni rektora, samo neka me ostave da na miru radim svoj posao.“

Da li ste tražili svoje pravo, da li ste se žalili, kome i kakav je odgovor?

“Ulagala sam zahtev za zaštitu prava rektoru i prigovor Upravnom odboru Univerziteta, očekivano bez uspeha. Ni rektor niti Upravni odbor nisu me saslušali i dopustili mi da iznesem svoju odbranu. Rektor mi je pismeno odgovorio da on ne može da ceni nalaz sudskog veštaka da je dokaz na osnovu koga mi je dao otkaz falsifikovan. Ja javno postavljam njemu pitanje na koji način je onda ocenio da je falsifikovani dokaz autentičan?

Predlagala sam i Upravnom odboru da se održi rasprava, ali je njih valjda stid da me pogledaju u oči. Umesto toga, jedan od članova, bivši visoki studentski funkcioner, pozvao me dan pre sednice mobilnim telefonom, lažno se predstavljajući kao moj dobar prijatelj. Stavio je njegovu sliku i inicijale na Viber i govorio njegovim glasom. Pokušao je da izvuče od mene priznanje da sam „grešna“. I protiv njega sam morala podneti krivičnu prijavu za zloupotrebu službenog položaja i iznuđivanje iskaza.

Među predstavnicima Vlade RS u Upravnom odboru ima pravnika od kojih neki već više od decenije sede tu. Verovatno su podobni, jer umesto da kontrolišu rad rektora i dekana, štite njihovo bezakonje. Pojedini su bivši studenti Pravnog fakulteta u Palama. Pitam se kakvo su znanje poneli sa fakulteta kad glasaju za to da se otera redovni profesor posle 20 godina predanog rada? Ovde nije reč samo o nezakonitom otkazu, već o moralu predstavnika javne vlasti koji se igraju sudbinama ljudi.

Ako ste Vi kao profesor prava, s toliko iskustva i znanja ostali “bez prava” kakva je to poruka pravne države?

Puno sam puta pomislila kako li je onim ljudima koji nemaju pravničkog zvanja i koji nemaju novca da plaćaju advokata da bi zaštitili svoja prava, kad ja teško izlazim na kraj sa oligarhijom koja se upregla da me otera sa radnog mesta i na kraju u tome uspela (za sada)? Pravne države nema, toga su i obični ljudi svesni. Inspekcije, resorna ministarstva, Vlada RS, sindikat – svi oni znaju kakvo je stanje na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu (UIS) , ali ništa do sada nisu učinili da se stanje popravi. I kada sudovi reaguju, njihove odluke se ne sprovode.

Ustavni sud RS je krajem prošle godine doneo odluku da je Pravilnik o izboru dekana na UIS nezakonit. Po tom pravilniku izabrani su svi dekani na organizacionim jedinicama UIS. Ti nezakonito izabrani dekani sede u Senatu – najvišem akademskom telu Univerziteta, što znači da je i sastav Senata nezakonit. Na čelu Upravnog odbora UIS je prof. Darko Đogo, nastavnik Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Foči i protojerej-stavrofor pri Pravoslavnoj mitropoliji crnogorsko- primorskoj. On nije član akademske zajednice UIS i ne može stoga biti predsednik Upravnog odbora. Pri tom, nedopustivo je mešanje javnih i crkvenih funkcija. Načelo odvojenosti crkve od države jasno je propisano u Zakonu o slobodi vere i pravnom položaju crkava i verskih zajednica u BiH.

Najviši organi UIS su nezakonito sastavljeni. Zakonitost rada tog univerziteta je time dovedena u pitanje, a niko ni na Univerzitetu ni u vlasti RS do sada ni prstom nije maknuo da stanje na njemu dovede u sklad sa zakonom.

Šta dalje namjeravate – odustati od borbe i početi se baviti, na primjer, advokaturom?

Ja sam već podnela tužbu sudu radi zaštite svojih prava i ne nameravam da odustanem od borbe. Oni koji me bolje poznaju, znaju koliko sam istrajna. Ovde nije reč o tome da li ću ja naći drugi posao ili ne. Sa mojim referencama, verujem da bi svaki privatni fakultet bio srećan da me ima. Mogla bih čak i u inostranstvu da radim. Neke ponude već imam. Prvenstveni razlog zbog koga sam se obratila javnosti i sudu je uništavanje visokog obrazovanja u BiH. Tome smo svedoci već godinama. U javnosti vlada predodžba da su javni univerziteti bolji od privatnih. Oni svakako imaju više nastavnog kadra i bolje uslove za rad, jer se finansiraju iz javnih sredstava. To, međutim, nije garancija kvaliteta u visokom obrazovanju. Kada je reč o Univerzitetu u Istočnom Sarajevu, tvrdim da je privatni interes pojedinaca na univerzitetskim funkcijama prevladao nad javnim interesom. Budžetska sredstva se troše praktično bez ikakve kontrole. Akademskom osoblju se ne obezbeđuje naučna i stručna literatura i druga sredstva rada, ali se zato gradi zgrada rektorata. Guši se autonomija nastavnog osoblja, sloboda misli i govora. Na UIS mnogo kolega zna na koje sve nezakonite pojave sam ukazivala. Otkaz koji sam dobila je poruka njima kako će proći ako misle svojom glavom i usude se da kažu šta misle. Meni bi najlakše bilo da okrenem leđa takvoj instituciji kojoj kvalitetni nastavnici nisu potrebni. Smatram, međutim, da je moja dužnost kao univerzitetskog profesora da javno govorim o svemu što je loše i da podstaknem odgovorne da konačno krenu da rade svoj posao.

Da li su sudije, tužioci, posebno na najvišim nivoima u rukama politike?

Moje iskustvo sa tužilaštvima u BiH je jako loše. Vi nemate načina da ostvarite krivičnopravnu zaštitu, jer zavisite od toga da li će tužilac reagovati po vašoj prijavi. Oni to najčešće ne čine, već prijave čame u fiokama tužilaca. Za tužioce kao da ne postoji kriminal belih okovratnika. Sa sudovima takođe imam prilično loše iskustvo. Moram da naglasim da postoje sudije koje časno i veoma stručno rade svoj posao. Međutim, lično sam primetila veliki uticaj predsednika sudova na rad sudija, posebno u Osnovnom sudu u Sokocu i Okružnom sudu u Istočnom Sarajevu. Vama viša instanca ne može pružiti adekvatnu zaštitu ako se na prvoj instanci činjenično stanje ne utvrdi pravilno i potpuno. Ima mnogo kršenja osnovnih procesnih normi, favorizovanja jedne strane u sporu, odugovlačenja sa preduzimanjem procesnih radnji i izradom presude. Sve su to suptilni metodi da se izbegne pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja, bez koga nema dobre presude, te da se stranka iscrpljuje finansijski i moralno, pa da odustane od spora.

Svakako da se takvo postupanje sudova može pripisati delimično i uticaju stranaka na izbor sudija i, posebno, predsednika sudova i tužilaštava i članova VSTV-a.

Kakva je vaša ocjena, dajete li šansu, bilo kakvu, za pobjedu prava u najpoznatijim slučajevima pravne borbe dva oca zbog ubistva Davida Dragičevića i Dženana Memića ?

Pratim dešavanja u BiH i drugim državama regiona. Generalno postoji ogroman problem u domenu vladavine prava. Stranke na vlasti deklarativno se zalažu za promene nabolje, ali u stvarnosti gotovo da ništa ne čine da se stanje u pravosuđu poboljša. Podsetiću samo da su stranke demokratske provenijencije u Srbiji izgubile izbore 2012, između ostalog i zbog toga što su mnogi građani bili razočarani njihovom pravosudnom reformom.

Stranke koje žele da budu na vlasti u BiH, bez obzira da li su trenutno pozicija ili opozicija, moraju se problemom stanja u pravosuđu temeljno i ozbiljno pozabaviti. Stručnost i kvalitet moraju imati primat nad političkom podrškom kod izbora na sudske i tužilačke funkcije. Garancije nezavisnosti rada sudija i tužilaca moraju biti stvarne, ne samo deklarativne.

Slučajevi kao što su ubistva Dragičevića i Memića su vrh ledenog brega. Mnogo je građana koji trpe nepravdu i koji ne mogu dobiti adekvatnu pravnu zaštitu. Građani zbog toga gube poverenje u sistem. To je sigurno jedan od razloga što mnogi mladi ljudi napuštaju BiH. Mislim da tek kad bude razbijena sprega koja postoji između visokih političkih funkcionera, kriminala i pojedinih sudija i tužilaca, može biti pomaka nabolje. Za to je potrebno mnogo snage i napora, ali nije nemoguće. Lično verujem u pravnu državu. Ona mora na kraju pobediti, ili države više neće biti, kazala je u razgovoru za N1.